Category: Poslovni objekti

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, objavljen je u “Sl. glasniku RS“, br. 94/2020 od 3.7.2020. godine, a stupa na snagu 11.7.2020. Pravilnik je donelo Ministarstvo rada.

Član jedan propisuje mere koje je poslodavac dužan da primeni radi sprečavanja pojave i širenja zarazne bolesti i otklanjanja rizika za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, kada nadležni organ proglasi epidemiju zarazne bolesti.

Član dva propisuje da se pravilnik primenjuje na svim radnim mestima u radnoj okolini u kojoj se obavlja rad izuzev rada na terenu i rada od kuće.

Član četiri propisuje obaveze poslodavca i šta mora da sadrži plan primene mera.

Plan primene mera obavezno sadrži: preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, zaduženje za sprovođenje i kontrolu sprovođenja preventivnih mera i aktivnosti, kao i mere i aktivnosti za postupanje u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti.

Šta je poslodavac dužan da obezbedi?

1) pre početka rada poslodavc je dužan da obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti;

2) u skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih;

3) sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija podrazumeva se  i neophodna dezinfekcija prostorija i često provetravanje radnog prostora;

4) obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku;

5) obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad;

6) uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi;

7) obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima;

8) organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.

U slučaju pojave zarazne bolesti dužnosti poslodavca su sledeće:

1) prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava;

2) poštuju se procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada;

3) precizno se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije;

4) organizuje se stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen;

5) kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima se svode na nužne uz propisane mere zaštite;

6) primenjuju se sve druge mere po preporuci epidemiologa.

Obaveze zaposlenog navedene su u članu osam.

Zaposleni je obavezan da:

1) sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih;

2) namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica;

3) dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke;

4) ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odela;

5) obavezno obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice;

6) pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice;

7) pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene;

8) u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih;

9) sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Pozadina:

Dosta se može naučiti o novom koronavirusu koji uzrokuje koronavirusnu bolest 2019. (COVID-19). Na osnovu onoga što se trenutno zna o ovom virusu i sličnim #koronavirusima, širenje s osobe na osobu najčešće se događa među bliskim kontaktima (unutar par metara). Ova vrsta prenosa dešava se putem kapi za disanje. Prenos novog koronavirusa ljudima je moguć prema novim istraživanjim i sa površine kontaminirane virusom.

Trenutni dokazi govore da novi koronavirus može ostati održiv satima do danima na površinama napravljenim od raznih materijala. Čišćenje vidno prljavih površina praćeno dezinfekcijom je najbolja mera prakse za sprečavanje COVID-19 i drugih virusnih respiratornih oboljenja na izbornim mestima.

Svrha:

Vršenjem dezinfekcije u objektima, površinama, javnim mestima… jesu mere da smanje rizik od izloženosti COVID-19 ograničavanjem preživljavanja virusa u okolini.

Preporuka:

Pored ličnih mera zaštite i prevencije koronavirusa, preporuka je da se vriši konstantna dezinfekcija objekata, površina, magacina, prodavnica i market, tržnih centara, domaćinstva, škola, vrtića, preduzeća tj većinu nezdravstvenih ustanova koje posećuju javnost.

Dezinfekcija ubija klice na površinama. Dezinfekcija deluje upotrebom hemikalija za ubijanje klica na površinama. Ubijanje klica koje ostaju na površini nakon čišćenja dodatno smanjuje svaki rizik od širenja infekcije.

DEŽURNA SLUŽBA DEZINFEKCIJE 24h: 064/2178000

Kao što ste pretpostavili, u pitanju je pacov.Pacovi su najprilagodljivija bića na planeti, uz bubašvabe.Pacov duže živi od kamile, a ukoliko padne sa petog sprata verovatno će proći bez povrede.

Pacov ima otporanost na velike doze zračenja, pliva kilometar bez skoro ikakvog umaranja.Genetski stiču otpornost na otrove, zato ih nije tako lako istrebiti bez ozbiljne Deratizacije. Veći pacovi, koji se šunjaju po kanalizacijama, svakoj mački mogu da potpraše pete. Dovoljno mu je samo 5 miligrama hrane i 15 mililitara vode dnevno da bude sit i napit.

Dobra kamila koristi vodu iz svojih grba da bi izdržala surove uslove u Sahari. U stvari, u grbama se nalazi salo, koje joj daje potrebnu energiju kada joj zafali hrane i tečnosti. Zato im često grbe budu “ispumpane”. Poznati su slučajevi kamila koje su živele po šest meseci da ne vide vodu.

Deratizacija Beograd

Dezinsekcija je skup mera koje se primenjuju u cilju smanjenja populacije insekata, stetnih insektata koji izazivaju zdravstvene poremećaje kod ljudi i domaćih životinja i koji pored zdravstvene mogu i nanose veliku ekonomsku štetu.

Za suzbijanje insekata koriste se insekticidi koji su testirani i dozvoljeni za upotrebu, a sama efikasnost im je dokazana u primeni.

Osnovna svojstva insekticida koji se koriste prilikom dezinsekcija su:
– Brzo i efikasno delovanje.
– Sa produženim delovanjem.
– Ekoloski za prirodu prihvatljivi.
– Bez alergijskih i slicnih reakcija.

Dezinsekcija zatvorenih prostora kao sto su kuhinje i objekti za pripreme hrane, razni ugostiteljski objekti, javni objekti, skladista, se sprovodi raznim metodoma kao što su postavljanje gelova, aplikacije ručnim ili motornim prskalicama, hladno i toplo zamagljivanje(raspršivačima i zamagljivačima).

Dezinsekcija zatvorenih prostora se obavlja preparatima koji su odobreni od nadležnih ministarstava i agencija za primenu u javnoj higijeni, i nemaju štetno dejstvo na ljude i životinje, ne izazivaju alergije, i bez drugih negativnih reakcija

Dezinsekcija otvorenih prostora se sprovodi aplikacijom raznih insekticida motornim prskalicama ili toplim zamagljivanjem putem posebnih uredjaja.

Jedan seljak iz Bangladeša proglašen je za prvakom u borbi protiv pacova pošto ih je ubio više od 80.000. Ovi glodari svake godine desetkuju prinose u Bangladešu koji spada među najsiromašnije na svetu. Mokhairul Islam (40) u poslednjih devet meseci pobio je 83.450 pacova i pored titule prvaka nagrađen je i Plazma televizorom.

Stručnjaci procenjuju da u Bangladešu, jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu, pacovi svake godine unište 10 posto letine. Da bi izašle na kraj s tim, vlasti su pokrenule kampanju za smanjenje broja ove vrste glodara u zemlji.

Islam je rekao da je protiv pacova, uglavnom, koristio otrov, a kao dokaz o broju pobijenih čuvao je njihove repove. Dodao je da neće odustati od daljnjeg lova ovih štetočina.

O Pacovu
Pacov (Rattus) je rod mišolikih glodara srednje veličine (iznad 12 cm) i mase (do 500 g). Ovaj rod sadrži pedesetak vrsta poteklih sa teritorija Azije, a čiji je reon rasprostranjenja Stari svet.

Dve najpoznatije, makar što se značaja za čoveka tiče, su:
putnički ili crni pacov (Rattus rattus)
mrki ili norveški pacov (Rattus rattus, Rattus norvegicus).
Pacovi često žive na staništima blizu ljudskih naselja, ili u naseljima i domovima ljudi, usled obilja hrane. Šteta koju ponekad čine ljudskim zalihama hrane su primarni uzrok nazivanja pacova štetočinama i povod brojnih deratizacija. Podatak da je izazivač (crne) kuge bakterija Yersinia pestis, koja živi u buvama parazitima crnog pacova, i da pacovi mogu biti prenosioci još nekoliko ljudskih parazita, čini pacove i higijenskim problemom stanovništva, posebno u velikim gradovima. I pored generalno prisutnog negativnog stava o pacovima, brojni su ljudi koji ih uzgajaju kao kućne ljubimce.

O Deratizaciji
Deratizacija je skup mehaničkih i hemijskih mera i postupaka kojima je cilj suzbijanje i trajno eliminisanje štetnih glodara iz određenog prostora.

Stara izreka o “prljavom pacovu” koji prenosi kugu i seje užas odavno je prevaziđena i ova mala životinja sve više postaje egzotični kućni ljubimac Pacov u Kini predstavlja jednu od 12 životinja koje čine “kostur” kineskog zodijačkog sistema i osnovu cikličnog merenje toka vremena. Kinezi veruju da “godinom pacova”, koja dolazi svake 12. godine, vladaju osobine koje oni pridaju toj životinji: oštroumnost, prodornost, lukavstvo, proračunatost, vrednoća, harizmatičnost…

Veruje se da onaj ko je rođen te godine ima veoma razvijenu inteligenciju, moć samokontrole, sposobnost da zaradi, da bude predvodnik, da je idalista i opasan, da je zaljubljiv i osvetoljubiv…

Iako su sve te osobine u vidu apoteoze date pacovu, ipak se čini da ih ova mala životinja i poseduje, bar tako kažu oni koji pacova drže kao kucnog ljubimca i kojih je sve više. Ono što pacove izdvaja su šarm i nestašna priroda, koja im je zapravo mana, jer ponekad stvarno umeju da preteraju u svojim nestašlucima.
Biolozi, ali i oni koji drže prodavnice za kućne ljubimce, kažu da pacov po inteligenciji daleko nadmašuje hrčka, pa čak i belog miša. Hrčak ponekad hoće da ujede i pobegne, a pacov nikada neće ujesti vlasnika, već obožava da bude u njegovoj ruci, da ga maze i češkaju po trbuhu.
Takođe se dobro slaže sa drugim kućnim ljubimcima, kao što su psi, mada ne voli da ga oni jure. Mužjaci pacova su umiljatiji od ženki.
Stav prema pacovima se menja i u umetnosti. Soba s pacovima je u Orvelovoj fantaziji o 1984. slomila glavnog junaka. U animiranim filmovima i stripovima pacov je skoro uvek bio negativan lik, za razliku od miša koji je plenio ljupkošću i domišljatošću.
Međutim, holivudska animacija “Mućkalica” Brada Birda iz 2007, izašla iz čuvenog Diznijevog studija, osvojila je svet i pacovu dala primat nad crtanim mišom. “Mućkalica” je komedija o dva junaka i njihovom prijateljstvu.
Glavni lik je pacov Remi koji je obdaren neverovatnim čulom mirisa i sanja da kuva u gurmanskom restoranu, što mu se i ostvaruje u jednom gastronomskom centru u Parizu kod kulinarske legende Ogasta Gustoa, čiji je moto da “svako može da kuva”. Pacov Remi tu briljira.
Režiser Bird izjavio je povodom uspeha Mućkalica” i velike popularnosti pacova Remija da “svi mi imamo snove i činimo ono što možemo da bi ih sledili, a Remijev san je možda najteži od svih”. On u filmu direktno pokazuje kako pacov, nekada smatran “prljavim”, suvereno vlada u kuhinji gde sve treba da je čisto i da blista.
U svetu postaju sve brojniji ljubitelji pacova, čak su 4. april proglasili za Svetski dan pacova. Cilj im je da razbijaju predrasude o pacovima, čemu praznik pacova treba da doprinese. Kugu je, kazu, prenosio crni pacov, danas nepostojeća vrsta jer ju je uništio sadašnji, braon pacov.
Pacovi koje ljudi drže kao kućne ljubimce su braon boje, ili crno-beli, a retko ih ima i belih. Oni tvrde da su to lepe i umiljate životinje. Ljubitelji pacova se jednako žustro žalažu za svoje ljubimce, kao što to čine oni koji drže pse, mačke, ribice, papagaje i druge kućne ljubimce.
U SAD postoji Asocijacija ljubitelja pacova i miševa, osnovana 2004. godine koja je dosad “udomila” oko 700 pacova. Blizu 60 odsto Amerikanaca ima kućne ljubimce. Najviše ih je koji drže pse, zatim mačke, dok tri odsto imaju egzotične ljubimce, među kojima su i pacovi. Ljubitelja pacova najviše ima u Kaliforniji.
“Ako imate pacova za kućnog ljubimca, onda će vam celog života vlastito srce biti tik uz vas, ne u vama”, izjavila je 66-godišnja Dejl Burkhart, potpredsednica asocijacije, čije je sedište u Riversajdu. Njen nadimak je “Heti MekReti”, ona ima poznati kafe “Haus maus” (Kuća miševa) gde se okupljaju ljubitelji pacova i miševa.
Amerikanci su priznati i kao međunarodni eksperti za pacove. Među tim stručnjacima je Debi Dakoman u svetu poznata kao “Ret lejdi”. Konsultacije s njom su bile od velike pomoći prilikom snimanja filma “Mućkalica”.
Predsednik asocijacije je Karen Robins, koja živi u blizini Los Anđelesa. Pacovima se bavi od 1983. i trenutno ih ima 43 komada. Ona uživa dok gleda kako živi njena kolonija pacova. Neke usamljene ženske je “udala” tako što je samo za njih nabavila mužjake.
Životom pacova i njihovim navikama bavi se, pored ostalog, i poseban američki nacionalni program ASPCA čije je sedište u Njujorku, a stručnjacima tog centra su od velike pomoći ljubitelji pacova i njihove sugestije.

Dok se većina ljudi zgražava pri samoj pomisli na bubašvabe, jedan Amerikanac ih toliko voli, da im je u rodnom gradu sagradio čitav muzej.

Teksašanin Majkl Boudin osnovao je muzej ’Kuća slavnih bubašvaba’ (Cockroach Hall Of Fame) u gradu Plano. On je veliki ljubitelj ovih buba koje drži kao kućne ljubimce, a kada ’preminu’, doda ih svojoj kolekciji.

U Boudinvom muzeju bubašvabe imaju raznolike kostime, pa se tako mogu videti kako nose gotovo sve – od naočara za sunce do baletskih suknjica. Vlasnik muzeja kaže da ljudi dobro reaguju na njegovu ’Kuću slavnih’, te da ima oko šest hiljada posetilaca godišnje.

„Zanimljivo je da kada radite smešne stvari sa bubašvabama, ljudi umeju da zaborave na svoju odbojnost i spremniji su da nauče nešto o njima,“ kaže Boudin.





POZOVITE NAS

DEZINFEKCIJA

 

DEZINSEKCIJA

DERATIZACIJA

FUMIGACIJA

✆ POZOVITE NAS ODMAH ✆

011/844-3-888, 064/217-8000 Ili nas kontaktirajte preko Email forme direktno sa našeg sajta. KLIKNITE OVDE DA NAS KONTAKTIRATE