Category: Dezinfekcija

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, objavljen je u “Sl. glasniku RS“, br. 94/2020 od 3.7.2020. godine, a stupa na snagu 11.7.2020. Pravilnik je donelo Ministarstvo rada.

Član jedan propisuje mere koje je poslodavac dužan da primeni radi sprečavanja pojave i širenja zarazne bolesti i otklanjanja rizika za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, kada nadležni organ proglasi epidemiju zarazne bolesti.

Član dva propisuje da se pravilnik primenjuje na svim radnim mestima u radnoj okolini u kojoj se obavlja rad izuzev rada na terenu i rada od kuće.

Član četiri propisuje obaveze poslodavca i šta mora da sadrži plan primene mera.

Plan primene mera obavezno sadrži: preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, zaduženje za sprovođenje i kontrolu sprovođenja preventivnih mera i aktivnosti, kao i mere i aktivnosti za postupanje u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti.

Šta je poslodavac dužan da obezbedi?

1) pre početka rada poslodavc je dužan da obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti;

2) u skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih;

3) sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija podrazumeva se  i neophodna dezinfekcija prostorija i često provetravanje radnog prostora;

4) obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku;

5) obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad;

6) uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi;

7) obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima;

8) organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.

U slučaju pojave zarazne bolesti dužnosti poslodavca su sledeće:

1) prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava;

2) poštuju se procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada;

3) precizno se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije;

4) organizuje se stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen;

5) kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima se svode na nužne uz propisane mere zaštite;

6) primenjuju se sve druge mere po preporuci epidemiologa.

Obaveze zaposlenog navedene su u članu osam.

Zaposleni je obavezan da:

1) sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih;

2) namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica;

3) dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke;

4) ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odela;

5) obavezno obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice;

6) pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice;

7) pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene;

8) u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih;

9) sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Ekipe kompanije Ekos DDD su se u vreme  najvećeg talasa širenja korona virisa COVID-19 stavile na raspolaganje organima, ustanovama kao i privredi i građanima Republike Srbije.

Jedno od angažovanja naših zaposlenih u kritičnom trenutku na inicijativu našeg direktora Miroslava Malbaše,  bilo je na Institutu za kardio vaskularne bolesti Dedinje sa ciljem sprečavanja širenja virusa i potencijalne opasnosti da Institut postane potencijalno žarište i samim tim opasnost za zaposlene i najugroženiju grupu pacijenata u zdravstvenom sistemu Republike Srbije.

 

Dok se većina ljudi zgražava pri samoj pomisli na bubašvabe, jedan Amerikanac ih toliko voli, da im je u rodnom gradu sagradio čitav muzej.

Teksašanin Majkl Boudin osnovao je muzej ’Kuća slavnih bubašvaba’ (Cockroach Hall Of Fame) u gradu Plano. On je veliki ljubitelj ovih buba koje drži kao kućne ljubimce, a kada ’preminu’, doda ih svojoj kolekciji.

U Boudinvom muzeju bubašvabe imaju raznolike kostime, pa se tako mogu videti kako nose gotovo sve – od naočara za sunce do baletskih suknjica. Vlasnik muzeja kaže da ljudi dobro reaguju na njegovu ’Kuću slavnih’, te da ima oko šest hiljada posetilaca godišnje.

„Zanimljivo je da kada radite smešne stvari sa bubašvabama, ljudi umeju da zaborave na svoju odbojnost i spremniji su da nauče nešto o njima,“ kaže Boudin.





Preduzeće EKOS DDD d.o.o. je radi efikasnosti izvršenja usluga pre dve godine otvorila predstavništvo firme u Nišu. Sve veći broj komintenata na jugu Srbije poslove dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija poverilo je našem preduzeću. Predstavništvo u Nišu sa svojim radnim ekipama pokriva sledeća mesta i gradove Niš, Paraćin, Kruševac, Aleksandrovac, Brus, Blace, Kuršumlija, Prokuplje, Leskovac, Lebane, Vlasotince, Surdulica, Vranje, Bujanovac, Preševo, Bela Palanka, Pirot, Dimitrovrad, Svrljig, Knjaževac, Zaječar, Bor, Negotin, Aleksinac i ostalim opštinama na jugu i jugoistoku Srbije. Poverite nam i Vi Vaše poverenje, sigurni smo da ćemo ga opravdati.








Kuhinja, prostorija u kojoj se priprema hrana. Pođite od svog tanjira iz kojeg jedete, pre svakog serviranja hrane sa police uzimate čist tanjir i u njega sipate jelo. Nakon jela ga nosite na pranje i sa vrućom vodom i deterdžentom perete, čist i suv tanjir vraćate na policu. Isto tako treba da bude i sa celim objektom gde se priprema hrana, prilikom pripremanja hrane, kuhinja se prlja ostaci od hrane, mrvice, kapljice ulja, uz veliko prisustvo vlage i toplote od aparata su idealno stanište za razmnožavanje velikog broja mikroorganizama i insekata. Neko bi rekao topla voda i neko sredstvo i rešen problem. Nikad ne možete sa sigurnošću reći da je samo pranje dovoljno da zaustavite razmnožavanje bakterija i insekata u kuhinji, zato što mnogo mesta su ne dostupna za pranje.  Da se vratimo na tanjir zamislite da onaj čist tanjir nakon jela bez pranja vratite na policu i iz istog tanjira servirate sledeći put obrok, slažemo se ne zamislivo.  Vaša kuhinja koliko god je perete baš takav tanjir, pun bakterija i idealno mesto za razmnožavanje insekata.

gty_dirty_kitchen_sink_jt_120122_wmain

Za javne objekte koji se bave ugostiteljskom delatnošću postoji Pravilnik o minimalno tehničkim i sanitarno-higijenskim uslovima , koji propisuju sama reč kaže neke minimalne uslove koji se odnose na tehničke uslove i mere u pogledu higijene za ovakve objekte. Reč minimalno u ovom pravilniku znači pridržavaj se ovoga a bilo bi preporučljivo i bolje, kada se priča o higijeni. Takvi uslovi treba da se primenjuju i u kućnim uslovima, bakterije i insekti ne biraju da li je to javni ili privatni objekat. Zdravlje i bezbednost u higijenskom smislu može podjednako da ozbiljno ugrozi naše zdravlje gde god ne postoje ovakvi minimalni uslovi.

Sveže pripremljen obrok preliven sa zarazom

Pojava gastrointestnalnih obolenja i poremećaja koja slede nakon unošenja hrane u organizam može biti nekoliko podjednako verovatnih uzroka a to su: mikrooragnizmi, hemiska kontaminacija, otrovne biljke, životinjski paraziti i alergije. Svaki od ovih uslova je dokazana kao uzrok nastanka bolesti.
Utvrđeno je da 66% svih pojava bolesti koje se prenose putem hrane su izazvane bakterijskim patogenima. Najčešći izazivači trovanja hranom su:Salmonella i Campylobacter species, Staphylococcus aureus, Clostridium perringens, Clostridium botulinum, Listeria monocytogenes, Escherichia coli 0157, Shigella, Vibrio i Yersinia enterocolitica.Trovanje hranom izazvano toksinima ovih bakterija naziva se intoksikacijom izazvanom hranom. Onog momenta kada mikroorganizmi dospeju u creva, nastavlja se patogeno razmnožavanje, uz proizvodnju toksina što dovodi do pojave simptoma bolesti.
Najčešći prenosioci ovih mikroorganizama na hranu su kuhinjski insekti a u magacinima i skladištima hrane i glodari. Dakle insekti i glodari, preko hrane su samo prevozna sredstva i put do nastanka ozbiljnih obolenja.

Of-šor zona za bakterije i insekte

Kao što je rečeno nakon svakog pripremanja hrane trebalo bi se tehnički oprati i dezinfikovati površine i sredstva za rad koja su u kontaktu sa hranom, i to je uredu. Ali šta je sa mestima gde retko ili nikad ne dođe sredstvo za čišćenje ili dezinfekciju. Takvih mesta u kuhinji ima mnoštvo. Uzalud vam je što ste oprali podove i radne površine i naneli dezinficijens kada na samo nekoliko centimetara od tih mesta je stanište i izvor zaraze. Navešćemo samo neke od mesta gde stanuju bakterije i insekti a koje nikada niste oprali i naneli dezinficijens.
– Pukotine u pločicama i zidu
– Zazori, spojevi na kuhinjskim elementima
– Šuko utičnice
– Sifon za odvod vode
– Razne rozetne i poklopci na zidu
– Motori i unurašnjost kuhinjskih aparata (frižider, šporet, mikrotalasna peć …)
– Lajsne i spojevi na pločicama
– Kanalice za instalacije
Ovo su samo neka mesta u kuhinji gde sa sigurnošću se može reći da nikada ili veoma retko se čiste i dezinfikuju. Ova mesta su Of-šor zona za neprijatelje našeg zdravlja, a složićemo se da svi mi u našim kuhinjama imamo ovakva mesta. Za nesmetano razvijanje bakterija i razmnožavanje insekata je dovoljno samo nekoliko uslova a to su: vlaga, toplota, tamno mesto, ostaci hrane,  ne održavanje higijene.
Moj podstanar sa nekoliko nogu

Mnogi misle da su nam insekti samo neprijatelji ali  velika većina insekata je bezopasna po čoveka, a neki su i veoma korisni. Bez njih mnoge biljke i mnoga drveća kojima se ljudi i životinje hrane ne bi bili oprašeni niti bi donosili plod. Neki insekti pomažu u preradi otpadaka. Mnogi insekti se hrane isključivo biljkama, dok neki jedu druge insekte. Naravno, postoje i insekti koji uznemiruju ljude i životinje svojim bolnim ujedom ili jednostavno svojom brojnošću. Neki takođe pustoše useve. Međutim, najgori su oni insekti koji šire bolest i smrt. Bolesti koje prenose insekti „dovele su do više slučajeva oboljenja i smrti kod ljudi od 17. do početka 20. veka nego svi drugi uzroci zajedno“, kaže Dvejn Gabler iz Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
Trenutno je otprilike svaki šesti čovek zaražen nekom bolešću koju je dobio preko insekata. Osim što dovode do patnje, bolesti koje prenose insekti veoma opterećuju i finansijski, naročito zemlje u razvoju — koje ionako nemaju dovoljno novca. Čak jedna jedina epidemija može veoma skupo koštati. Kaže se da je jedan takav slučaj u zapadnoj Indiji 1994. godine koštao lokalne i svetske kompanije na milijarde dolara. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), najsiromašnije zemlje u svetu neće moći ekonomski da napreduju sve dok se takvi zdravstveni problemi ne stave pod kontrolu.

Kako insekti izazivaju bolest

Insekti na dva glavna načina služe kao vektori — prenosioci bolesti. Prvi je putem mehaničkog prenošenja. Baš kao što ljudi mogu s cipelama uneti prljavštinu u kuću, tako „kućne muve mogu na svojim nogama nositi milione mikroorganizama koji, zavisno od količine, mogu prouzrokovati bolesti“, kaže Encyclopædia Britannica.Muve mogu pokupiti neku zarazu, recimo sa izmeta, i preneti je kada slete na našu hranu ili piće. Na ovaj način ljudi se razbole od teških i smrtonosnih bolesti kao što su tifus, dizenterija, pa čak i kolera. Muve takođe mogu preneti trahom — koji je glavni uzrok slepila u svetu. Trahom može dovesti do slepila tako što grebe rožnjaču — providan deo oka ispred irisa. Od ove bolesti pati oko 500 000 000 ljudi u svetu.
Sumnja se da su i bubašvabe, kojima godi prljavština, takođe odgovorne za mehaničko prenošenje bolesti. Osim toga, nedavni porast broja obolelih od astme, naročito među decom, stručnjaci dovode u vezu sa alergijom na bubašvabe. Na primer, zamislite Ešli, jednu 15-godišnju devojčicu koja se noćima bori za vazduh zbog astme. Dok se njena doktorka priprema da joj posluša pluća, jedna bubašvaba pada s devojčicine košulje i beži preko kreveta za pregled.

bacteria2

Nije sve tako crno

Nadamo se da smo Vas malo bolje upoznali sa mogućim ne sagledivim posledicama koje mogu da nastupe ne održavanjem, nepravilnim ili ne dovoljnim održavanjem higijene u objektu koji se zove kuhinja. Ako ste se zabrinuli to nam je bio i cilj, jer kad postoji znanje i svest o ovom problemu lakše je i iskoreniti ga. Dosta puta ste čuli izreku „bolje sprečiti nego lečiti“ ona se najlekše može primeniti baš u kuhinji. Evo par saveta kaji će vam značiti:
– Nakon svakog spremanja hrane detaljno obrišite sve površine i podove u kuhinji.
– Redovno a minimum jednput nedljno vršite pranje i dezinfekciju kuhinjskih elemenata sa svih strana, lajsne koje se skidaju sa elemenata skinite i ispod elemenata operite i dezinfikujte.
– Kuhinjske aparate jednom nedeljno isključite iz struje, operite ih sa svih strana i isprskajte sa dezinficijensom u spreju. Tek kada se osuše ponovo uključite u struju.
– Sve pukotine u zidu, sifon za odvod redovno natapajte sa dezinficijensom.
– Jedan put mesečno isključite na osiguračima dovod struje i šuko utičnice, zazore na bojleru, prekidače na šporetu isprskajte sa dinficijensom u spreju. Nakon sušenja ponovo uključite.
– Minimum jednom mesečno ispraznite frižider i detaljno ga oribajte.
– Redovno proveravajte rokove upotrebe na pakovanjima sa namirnicama.
– Nikad ne nabavljajte velike zalihe hrane koje vam stoje u kuhinji ili ostavi. Posebno ne namirnice životinjskog porekla i sveže povrće.
– Posuđe i alat koje ne koristite redovno pre upotrebe uvek oprati vrelom vodom.
– Izbacite iz upotrebe drveni alat u kuhinji (čekić za meso, daska za sečenje…)
– Otpad od pripremanja hrane i ambalažu svakodnevno izbacujet iz kuhinje a kantu za otpadke redovno perite vrelom vodom i sredstvom za dezinfekciju.
– Sve rukohvate na kuhinjsikm aparatima, slavine i kvake, redovno dezinfikujte.
– Prilikom pripremanja hrane vodite računa o higijeni vaših ruku.
– Peridično a najmanje dva puta godišnje angažujte DDD službu da izvrši tretman preventivne dezinsekcije.
– Krpe, alat i opremu za čišćenje redovno perite vrelom vodom i deterdžentom.
– Krpe i sunđere za održavanje higijene redovno menjati.

Ako se budete pridržavali ovih saveta, sveli ste rizik na minimum od pojave bakterija i insekata u vašoj kuhinji.
I na kraju ne zaboravite na još jednu izreku „Čistoća je pola zdravlja“.

POZOVITE NAS

DEZINFEKCIJA

 

DEZINSEKCIJA

DERATIZACIJA

FUMIGACIJA

✆ POZOVITE NAS ODMAH ✆

011/844-3-888, 064/217-8000 Ili nas kontaktirajte preko Email forme direktno sa našeg sajta. KLIKNITE OVDE DA NAS KONTAKTIRATE