Tag: deratizacija
Slika pacova u vašem kupatilu za nekog će zvučiti kao priča iz horor filma, ali veoma je lako da vam se to dogodi. Pacovi su veoma izdržljivi i uporni, mogu da plivaju po tri dana i da drže dah pod vodom čak tri minuta. Građa im omogućava da se provuku i kroz uske otvore i tako se pojave na mestima na kojima ih najmanje očekujete.
Pitate se kako mogu da se pojave u vašem kupatilu? Jednostavno, dovoljno je da neko ostavi kanalizacioni šaht otvoren. Pacovima ne smeta smrad i pronaći će svoj put u kanalizacionom sistemu. Istražujući po cevima mogu vrlo lako da nađu put i do vaše wc šolje. Ukoliko ste zaboravili da spustite dasku, eto problema.
Pogledajte video:
Ukoliko imate PROBLEM sa štetočinama NE ČEKAJTE!
POZOVITE PROFESIONALCE! Dezinfekcija, Dezinsekcija i DERATIZACIJA privatnih i poslovnih objekata!
NAJJEFTINIJE na tržištu! Informacije: 011/844-3-888, 064/80-49-400.
Vebsajt: ekos.rs
Pokrivamo teritoriju Srbije.
Uverite se da smo najbolji!
Vaš provereni Partner – Ekos DDD d.o.o.
Kao što ste pretpostavili, u pitanju je pacov.Pacovi su najprilagodljivija bića na planeti, uz bubašvabe.Pacov duže živi od kamile, a ukoliko padne sa petog sprata verovatno će proći bez povrede.
Pacov ima otporanost na velike doze zračenja, pliva kilometar bez skoro ikakvog umaranja.Genetski stiču otpornost na otrove, zato ih nije tako lako istrebiti bez ozbiljne Deratizacije. Veći pacovi, koji se šunjaju po kanalizacijama, svakoj mački mogu da potpraše pete. Dovoljno mu je samo 5 miligrama hrane i 15 mililitara vode dnevno da bude sit i napit.
Dobra kamila koristi vodu iz svojih grba da bi izdržala surove uslove u Sahari. U stvari, u grbama se nalazi salo, koje joj daje potrebnu energiju kada joj zafali hrane i tečnosti. Zato im često grbe budu “ispumpane”. Poznati su slučajevi kamila koje su živele po šest meseci da ne vide vodu.
Avion prevoznika “Er Indije” sa više od 200 putnika vratio se na polazište u Mumbaj nakon više od tri sata leta, pošto je u kokpitu navodno uočen pacov, saopštila je danas ta aviokompanija.
U saopštenju “Er Indije” se navodi da je posada aviona na letu za London odlučila da se vrati na aerodrom u Mumbai “zbog bezbednosti putnika”, iako prisustvo pacova nije bilo potvrđeno, prenela je agencija AFP.
Pacovi predstavljaju ozbiljnu opasnost po bezbednost aviona pošto mogu da pregrizu žice i oštete instrumente u unutrašnjosti letelica.
“Obezbeđen je rezervni avion za putnike za London. U avionu u kojem je primećen pacov će biti izvršena deratizacija“, navodi se u saopštenju “Er Indije”.
To nije prvi put da je avion te kompanije prizemljen zbog glodara, pošto se u julu avion na letu od Nju Delhija za Milano vratio na polazište nakon što je navodno primećen pacov.
Izvor:Blic
Nakon što je pilot ugledao pacova u avionu, odlučio se za hitno sletanje jer je pacov mogao pregristi kablove u avionu.
Jedan pacov uspeo je prizemljiti avion koji je leteo s Kipra za London jer je prestravio pilota koji ga je ugledao kako trčkara po njegovoj kabini.
Pilot se odmah odlučio za hitno sletanje pa su putnici proveli celi dan na aerodromu na Cipru, čekajući da osoblje pronađe glodavca koji im je poremetio planove, ali ga nisu našli.
Pilot je objasnio kako je pacov mogao pregristi kablove u avionu i srušiti ga, pa se zbog toga odlučio prizemljiti avion.
Portparol britanskog premijera Dejvida Kamerona saopštio je da nije u planu “zapošljavanje” mačke u njegovoj rezidenciji iako se jedan pacov uselio u Dauning strit 10. Kamere za video nadzor u dva navrata su snimile povelikog pacova na pragu crnih vrata sa brojem 10.
Kameronov portparol je, na pitanje predstavnika medija u vezi s uljezom, kazao da “ne postoji plan” da se u Dauning strit useli neka mačka, kako je ranije bio običaj ako se pojave glodari.
Takav je bio slučaj sa mačkom Hamfrijem koji je 1980-ih dobio titulu “lovac na miševe” sa godišnjom platom od 100 funti (120 evra) za ishranu. Hamfri se u Dauning strti uselio u vreme Margaret Tačer (1979-1990), a ostao je tamo i dok je Džon Mejdžor bio predsednik vlade (1990-1997) i na početku mandata Tonija Blera. Mačak, je međutim, ubrzo iseljen iz premijerove rezidencije, a mediji su u to vreme spekulisali da je to “zasluga” Blerove supruge Šeri koja nije imala simpatija sa Hamfrija.
Jedan seljak iz Bangladeša proglašen je za prvakom u borbi protiv pacova pošto ih je ubio više od 80.000. Ovi glodari svake godine desetkuju prinose u Bangladešu koji spada među najsiromašnije na svetu. Mokhairul Islam (40) u poslednjih devet meseci pobio je 83.450 pacova i pored titule prvaka nagrađen je i Plazma televizorom.
Stručnjaci procenjuju da u Bangladešu, jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu, pacovi svake godine unište 10 posto letine. Da bi izašle na kraj s tim, vlasti su pokrenule kampanju za smanjenje broja ove vrste glodara u zemlji.
Islam je rekao da je protiv pacova, uglavnom, koristio otrov, a kao dokaz o broju pobijenih čuvao je njihove repove. Dodao je da neće odustati od daljnjeg lova ovih štetočina.
O Pacovu
Pacov (Rattus) je rod mišolikih glodara srednje veličine (iznad 12 cm) i mase (do 500 g). Ovaj rod sadrži pedesetak vrsta poteklih sa teritorija Azije, a čiji je reon rasprostranjenja Stari svet.
Dve najpoznatije, makar što se značaja za čoveka tiče, su:
putnički ili crni pacov (Rattus rattus)
mrki ili norveški pacov (Rattus rattus, Rattus norvegicus).
Pacovi često žive na staništima blizu ljudskih naselja, ili u naseljima i domovima ljudi, usled obilja hrane. Šteta koju ponekad čine ljudskim zalihama hrane su primarni uzrok nazivanja pacova štetočinama i povod brojnih deratizacija. Podatak da je izazivač (crne) kuge bakterija Yersinia pestis, koja živi u buvama parazitima crnog pacova, i da pacovi mogu biti prenosioci još nekoliko ljudskih parazita, čini pacove i higijenskim problemom stanovništva, posebno u velikim gradovima. I pored generalno prisutnog negativnog stava o pacovima, brojni su ljudi koji ih uzgajaju kao kućne ljubimce.
O Deratizaciji
Deratizacija je skup mehaničkih i hemijskih mera i postupaka kojima je cilj suzbijanje i trajno eliminisanje štetnih glodara iz određenog prostora.
Stara izreka o “prljavom pacovu” koji prenosi kugu i seje užas odavno je prevaziđena i ova mala životinja sve više postaje egzotični kućni ljubimac Pacov u Kini predstavlja jednu od 12 životinja koje čine “kostur” kineskog zodijačkog sistema i osnovu cikličnog merenje toka vremena. Kinezi veruju da “godinom pacova”, koja dolazi svake 12. godine, vladaju osobine koje oni pridaju toj životinji: oštroumnost, prodornost, lukavstvo, proračunatost, vrednoća, harizmatičnost…
Veruje se da onaj ko je rođen te godine ima veoma razvijenu inteligenciju, moć samokontrole, sposobnost da zaradi, da bude predvodnik, da je idalista i opasan, da je zaljubljiv i osvetoljubiv…
Iako su sve te osobine u vidu apoteoze date pacovu, ipak se čini da ih ova mala životinja i poseduje, bar tako kažu oni koji pacova drže kao kucnog ljubimca i kojih je sve više. Ono što pacove izdvaja su šarm i nestašna priroda, koja im je zapravo mana, jer ponekad stvarno umeju da preteraju u svojim nestašlucima.
Biolozi, ali i oni koji drže prodavnice za kućne ljubimce, kažu da pacov po inteligenciji daleko nadmašuje hrčka, pa čak i belog miša. Hrčak ponekad hoće da ujede i pobegne, a pacov nikada neće ujesti vlasnika, već obožava da bude u njegovoj ruci, da ga maze i češkaju po trbuhu.
Takođe se dobro slaže sa drugim kućnim ljubimcima, kao što su psi, mada ne voli da ga oni jure. Mužjaci pacova su umiljatiji od ženki.
Stav prema pacovima se menja i u umetnosti. Soba s pacovima je u Orvelovoj fantaziji o 1984. slomila glavnog junaka. U animiranim filmovima i stripovima pacov je skoro uvek bio negativan lik, za razliku od miša koji je plenio ljupkošću i domišljatošću.
Međutim, holivudska animacija “Mućkalica” Brada Birda iz 2007, izašla iz čuvenog Diznijevog studija, osvojila je svet i pacovu dala primat nad crtanim mišom. “Mućkalica” je komedija o dva junaka i njihovom prijateljstvu.
Glavni lik je pacov Remi koji je obdaren neverovatnim čulom mirisa i sanja da kuva u gurmanskom restoranu, što mu se i ostvaruje u jednom gastronomskom centru u Parizu kod kulinarske legende Ogasta Gustoa, čiji je moto da “svako može da kuva”. Pacov Remi tu briljira.
Režiser Bird izjavio je povodom uspeha Mućkalica” i velike popularnosti pacova Remija da “svi mi imamo snove i činimo ono što možemo da bi ih sledili, a Remijev san je možda najteži od svih”. On u filmu direktno pokazuje kako pacov, nekada smatran “prljavim”, suvereno vlada u kuhinji gde sve treba da je čisto i da blista.
U svetu postaju sve brojniji ljubitelji pacova, čak su 4. april proglasili za Svetski dan pacova. Cilj im je da razbijaju predrasude o pacovima, čemu praznik pacova treba da doprinese. Kugu je, kazu, prenosio crni pacov, danas nepostojeća vrsta jer ju je uništio sadašnji, braon pacov.
Pacovi koje ljudi drže kao kućne ljubimce su braon boje, ili crno-beli, a retko ih ima i belih. Oni tvrde da su to lepe i umiljate životinje. Ljubitelji pacova se jednako žustro žalažu za svoje ljubimce, kao što to čine oni koji drže pse, mačke, ribice, papagaje i druge kućne ljubimce.
U SAD postoji Asocijacija ljubitelja pacova i miševa, osnovana 2004. godine koja je dosad “udomila” oko 700 pacova. Blizu 60 odsto Amerikanaca ima kućne ljubimce. Najviše ih je koji drže pse, zatim mačke, dok tri odsto imaju egzotične ljubimce, među kojima su i pacovi. Ljubitelja pacova najviše ima u Kaliforniji.
“Ako imate pacova za kućnog ljubimca, onda će vam celog života vlastito srce biti tik uz vas, ne u vama”, izjavila je 66-godišnja Dejl Burkhart, potpredsednica asocijacije, čije je sedište u Riversajdu. Njen nadimak je “Heti MekReti”, ona ima poznati kafe “Haus maus” (Kuća miševa) gde se okupljaju ljubitelji pacova i miševa.
Amerikanci su priznati i kao međunarodni eksperti za pacove. Među tim stručnjacima je Debi Dakoman u svetu poznata kao “Ret lejdi”. Konsultacije s njom su bile od velike pomoći prilikom snimanja filma “Mućkalica”.
Predsednik asocijacije je Karen Robins, koja živi u blizini Los Anđelesa. Pacovima se bavi od 1983. i trenutno ih ima 43 komada. Ona uživa dok gleda kako živi njena kolonija pacova. Neke usamljene ženske je “udala” tako što je samo za njih nabavila mužjake.
Životom pacova i njihovim navikama bavi se, pored ostalog, i poseban američki nacionalni program ASPCA čije je sedište u Njujorku, a stručnjacima tog centra su od velike pomoći ljubitelji pacova i njihove sugestije.
Preduzeće EKOS DDD d.o.o. od Juna 2015 posluje i na teritoriji Bosne i Hercegovine, sedište preduzeća je u Bijeljini u ulici Stefana Dečanskog 205. Plan je da u kratkom roku preduzeće EKOS DDD Bijeljina postane lider iz ove oblasti na teritoriji RS. Ozbiljan pristup poslu i profesionalni kadrovi primerom kolega iz firme u Srbiji postaviće nove standarde u fisokom nivou pružanja usluga dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija.
Preduzeće EKOS DDD d.o.o. je radi efikasnosti izvršenja usluga pre dve godine otvorila predstavništvo firme u Nišu. Sve veći broj komintenata na jugu Srbije poslove dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija poverilo je našem preduzeću. Predstavništvo u Nišu sa svojim radnim ekipama pokriva sledeća mesta i gradove Niš, Paraćin, Kruševac, Aleksandrovac, Brus, Blace, Kuršumlija, Prokuplje, Leskovac, Lebane, Vlasotince, Surdulica, Vranje, Bujanovac, Preševo, Bela Palanka, Pirot, Dimitrovrad, Svrljig, Knjaževac, Zaječar, Bor, Negotin, Aleksinac i ostalim opštinama na jugu i jugoistoku Srbije. Poverite nam i Vi Vaše poverenje, sigurni smo da ćemo ga opravdati.
Mere dezinsekcije, deratizacije i fumigacije u mlinskim postrojenjima(mlinova, silosa…) su obavezne. Mlinska postrojenja su objekti koji spadaju u veoma rizičnu grupu za pojavu raznih štetočina. Naj prisutnije štetočine su uglavnom žitni žižak (Sitophilus granaries), žitni moljac (Sitotroga cerealella), mali brašnar (Tribolium confusum), veliki brašnar (Tenebrio molitor L) kao i glodari. I minimalna prisutnost ovakvih štetočina nezamisliva je za objekte koji se bave proizvodnjom brašna.
Fumigacija kompletnog objekta je jedini siguran način da ovih štetočina neće biti, fumiganti deluju na sve žive ogrganizme ne selektivno i nakon ovog tretmana sa sigurnošću se može reći da njihova prisutnost ne postoji. Naš savet je da se fumigacija mlinskih postrojenja vrši dva puta godišnje i to u aprilu, maju a druga septembru, oktobru. Što se tiče insekata zaraza dolazi uglavnom sa prijemom pšenice pa se transportnim putevima širi na ostale objekte, kontrola prilikom prijema pšenice je obavezna, u objekta ne treba primiti i minimalno zaraženu robu.
Nakon adaptacije i čišćenja objekta u preduzeću ŽITOPRODUKT a.d. Kragujevac preduzeće EKOS DDD d.o.o. je izvršila usluge fumigacije. Preduzeće ŽITOPRODUKT a.d. Kragujevac polaže dosta pažnje na higijenu objekta i kvalitet proizvoda.
Kuhinja, prostorija u kojoj se priprema hrana. Pođite od svog tanjira iz kojeg jedete, pre svakog serviranja hrane sa police uzimate čist tanjir i u njega sipate jelo. Nakon jela ga nosite na pranje i sa vrućom vodom i deterdžentom perete, čist i suv tanjir vraćate na policu. Isto tako treba da bude i sa celim objektom gde se priprema hrana, prilikom pripremanja hrane, kuhinja se prlja ostaci od hrane, mrvice, kapljice ulja, uz veliko prisustvo vlage i toplote od aparata su idealno stanište za razmnožavanje velikog broja mikroorganizama i insekata. Neko bi rekao topla voda i neko sredstvo i rešen problem. Nikad ne možete sa sigurnošću reći da je samo pranje dovoljno da zaustavite razmnožavanje bakterija i insekata u kuhinji, zato što mnogo mesta su ne dostupna za pranje. Da se vratimo na tanjir zamislite da onaj čist tanjir nakon jela bez pranja vratite na policu i iz istog tanjira servirate sledeći put obrok, slažemo se ne zamislivo. Vaša kuhinja koliko god je perete baš takav tanjir, pun bakterija i idealno mesto za razmnožavanje insekata.
Za javne objekte koji se bave ugostiteljskom delatnošću postoji Pravilnik o minimalno tehničkim i sanitarno-higijenskim uslovima , koji propisuju sama reč kaže neke minimalne uslove koji se odnose na tehničke uslove i mere u pogledu higijene za ovakve objekte. Reč minimalno u ovom pravilniku znači pridržavaj se ovoga a bilo bi preporučljivo i bolje, kada se priča o higijeni. Takvi uslovi treba da se primenjuju i u kućnim uslovima, bakterije i insekti ne biraju da li je to javni ili privatni objekat. Zdravlje i bezbednost u higijenskom smislu može podjednako da ozbiljno ugrozi naše zdravlje gde god ne postoje ovakvi minimalni uslovi.
Sveže pripremljen obrok preliven sa zarazom
Pojava gastrointestnalnih obolenja i poremećaja koja slede nakon unošenja hrane u organizam može biti nekoliko podjednako verovatnih uzroka a to su: mikrooragnizmi, hemiska kontaminacija, otrovne biljke, životinjski paraziti i alergije. Svaki od ovih uslova je dokazana kao uzrok nastanka bolesti.
Utvrđeno je da 66% svih pojava bolesti koje se prenose putem hrane su izazvane bakterijskim patogenima. Najčešći izazivači trovanja hranom su:Salmonella i Campylobacter species, Staphylococcus aureus, Clostridium perringens, Clostridium botulinum, Listeria monocytogenes, Escherichia coli 0157, Shigella, Vibrio i Yersinia enterocolitica.Trovanje hranom izazvano toksinima ovih bakterija naziva se intoksikacijom izazvanom hranom. Onog momenta kada mikroorganizmi dospeju u creva, nastavlja se patogeno razmnožavanje, uz proizvodnju toksina što dovodi do pojave simptoma bolesti.
Najčešći prenosioci ovih mikroorganizama na hranu su kuhinjski insekti a u magacinima i skladištima hrane i glodari. Dakle insekti i glodari, preko hrane su samo prevozna sredstva i put do nastanka ozbiljnih obolenja.
Of-šor zona za bakterije i insekte
Kao što je rečeno nakon svakog pripremanja hrane trebalo bi se tehnički oprati i dezinfikovati površine i sredstva za rad koja su u kontaktu sa hranom, i to je uredu. Ali šta je sa mestima gde retko ili nikad ne dođe sredstvo za čišćenje ili dezinfekciju. Takvih mesta u kuhinji ima mnoštvo. Uzalud vam je što ste oprali podove i radne površine i naneli dezinficijens kada na samo nekoliko centimetara od tih mesta je stanište i izvor zaraze. Navešćemo samo neke od mesta gde stanuju bakterije i insekti a koje nikada niste oprali i naneli dezinficijens.
– Pukotine u pločicama i zidu
– Zazori, spojevi na kuhinjskim elementima
– Šuko utičnice
– Sifon za odvod vode
– Razne rozetne i poklopci na zidu
– Motori i unurašnjost kuhinjskih aparata (frižider, šporet, mikrotalasna peć …)
– Lajsne i spojevi na pločicama
– Kanalice za instalacije
Ovo su samo neka mesta u kuhinji gde sa sigurnošću se može reći da nikada ili veoma retko se čiste i dezinfikuju. Ova mesta su Of-šor zona za neprijatelje našeg zdravlja, a složićemo se da svi mi u našim kuhinjama imamo ovakva mesta. Za nesmetano razvijanje bakterija i razmnožavanje insekata je dovoljno samo nekoliko uslova a to su: vlaga, toplota, tamno mesto, ostaci hrane, ne održavanje higijene.
Moj podstanar sa nekoliko nogu
Mnogi misle da su nam insekti samo neprijatelji ali velika većina insekata je bezopasna po čoveka, a neki su i veoma korisni. Bez njih mnoge biljke i mnoga drveća kojima se ljudi i životinje hrane ne bi bili oprašeni niti bi donosili plod. Neki insekti pomažu u preradi otpadaka. Mnogi insekti se hrane isključivo biljkama, dok neki jedu druge insekte. Naravno, postoje i insekti koji uznemiruju ljude i životinje svojim bolnim ujedom ili jednostavno svojom brojnošću. Neki takođe pustoše useve. Međutim, najgori su oni insekti koji šire bolest i smrt. Bolesti koje prenose insekti „dovele su do više slučajeva oboljenja i smrti kod ljudi od 17. do početka 20. veka nego svi drugi uzroci zajedno“, kaže Dvejn Gabler iz Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
Trenutno je otprilike svaki šesti čovek zaražen nekom bolešću koju je dobio preko insekata. Osim što dovode do patnje, bolesti koje prenose insekti veoma opterećuju i finansijski, naročito zemlje u razvoju — koje ionako nemaju dovoljno novca. Čak jedna jedina epidemija može veoma skupo koštati. Kaže se da je jedan takav slučaj u zapadnoj Indiji 1994. godine koštao lokalne i svetske kompanije na milijarde dolara. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), najsiromašnije zemlje u svetu neće moći ekonomski da napreduju sve dok se takvi zdravstveni problemi ne stave pod kontrolu.
Kako insekti izazivaju bolest
Insekti na dva glavna načina služe kao vektori — prenosioci bolesti. Prvi je putem mehaničkog prenošenja. Baš kao što ljudi mogu s cipelama uneti prljavštinu u kuću, tako „kućne muve mogu na svojim nogama nositi milione mikroorganizama koji, zavisno od količine, mogu prouzrokovati bolesti“, kaže Encyclopædia Britannica.Muve mogu pokupiti neku zarazu, recimo sa izmeta, i preneti je kada slete na našu hranu ili piće. Na ovaj način ljudi se razbole od teških i smrtonosnih bolesti kao što su tifus, dizenterija, pa čak i kolera. Muve takođe mogu preneti trahom — koji je glavni uzrok slepila u svetu. Trahom može dovesti do slepila tako što grebe rožnjaču — providan deo oka ispred irisa. Od ove bolesti pati oko 500 000 000 ljudi u svetu.
Sumnja se da su i bubašvabe, kojima godi prljavština, takođe odgovorne za mehaničko prenošenje bolesti. Osim toga, nedavni porast broja obolelih od astme, naročito među decom, stručnjaci dovode u vezu sa alergijom na bubašvabe. Na primer, zamislite Ešli, jednu 15-godišnju devojčicu koja se noćima bori za vazduh zbog astme. Dok se njena doktorka priprema da joj posluša pluća, jedna bubašvaba pada s devojčicine košulje i beži preko kreveta za pregled.
Nije sve tako crno
Nadamo se da smo Vas malo bolje upoznali sa mogućim ne sagledivim posledicama koje mogu da nastupe ne održavanjem, nepravilnim ili ne dovoljnim održavanjem higijene u objektu koji se zove kuhinja. Ako ste se zabrinuli to nam je bio i cilj, jer kad postoji znanje i svest o ovom problemu lakše je i iskoreniti ga. Dosta puta ste čuli izreku „bolje sprečiti nego lečiti“ ona se najlekše može primeniti baš u kuhinji. Evo par saveta kaji će vam značiti:
– Nakon svakog spremanja hrane detaljno obrišite sve površine i podove u kuhinji.
– Redovno a minimum jednput nedljno vršite pranje i dezinfekciju kuhinjskih elemenata sa svih strana, lajsne koje se skidaju sa elemenata skinite i ispod elemenata operite i dezinfikujte.
– Kuhinjske aparate jednom nedeljno isključite iz struje, operite ih sa svih strana i isprskajte sa dezinficijensom u spreju. Tek kada se osuše ponovo uključite u struju.
– Sve pukotine u zidu, sifon za odvod redovno natapajte sa dezinficijensom.
– Jedan put mesečno isključite na osiguračima dovod struje i šuko utičnice, zazore na bojleru, prekidače na šporetu isprskajte sa dinficijensom u spreju. Nakon sušenja ponovo uključite.
– Minimum jednom mesečno ispraznite frižider i detaljno ga oribajte.
– Redovno proveravajte rokove upotrebe na pakovanjima sa namirnicama.
– Nikad ne nabavljajte velike zalihe hrane koje vam stoje u kuhinji ili ostavi. Posebno ne namirnice životinjskog porekla i sveže povrće.
– Posuđe i alat koje ne koristite redovno pre upotrebe uvek oprati vrelom vodom.
– Izbacite iz upotrebe drveni alat u kuhinji (čekić za meso, daska za sečenje…)
– Otpad od pripremanja hrane i ambalažu svakodnevno izbacujet iz kuhinje a kantu za otpadke redovno perite vrelom vodom i sredstvom za dezinfekciju.
– Sve rukohvate na kuhinjsikm aparatima, slavine i kvake, redovno dezinfikujte.
– Prilikom pripremanja hrane vodite računa o higijeni vaših ruku.
– Peridično a najmanje dva puta godišnje angažujte DDD službu da izvrši tretman preventivne dezinsekcije.
– Krpe, alat i opremu za čišćenje redovno perite vrelom vodom i deterdžentom.
– Krpe i sunđere za održavanje higijene redovno menjati.
Ako se budete pridržavali ovih saveta, sveli ste rizik na minimum od pojave bakterija i insekata u vašoj kuhinji.
I na kraju ne zaboravite na još jednu izreku „Čistoća je pola zdravlja“.
Ekos DDD d.o.o. Srbija
Vojvođanska 420b, Surčin, Beograd
Telefon: +381 (11) 844-3-888
Telefon: 064/2178000
Matični broj: 20837918
PIB: 107620084
Broj računa: 160-330912-38
Banca Intesa
Ekos DDD d.o.o. Republika Srpska
Stefana Dečanskog 205, Bijeljina
Matični broj: 11136320
JIB: 4403938540006
Broj računa: 552-000-00005958-30
Radna jedinica Loznica
Теlefon: +381 (66) 9716515
Radna jedinica Niš
Теlefon: +381 (65) 8049403
Sektor DDD
Теlefon: +381 (11) 844-3-888
Sektor Fumigacija
Теlefon: +381 (11) 844-2-888
Sektor za implementaciju HACCP standarda
Теlefon: +381 (64) 804-9-330
Dezinfekcija - Dezinsekcija - Deratizacija - Fumigacija
