HACCP

ŠTA JE “HACCP” ?

HACCP standard predstavlja sistemski pristup identifikaciji, evoluciji i kontroli rizika koji se odnose na bezbednost hrane.

Kontrola štetočina primenom HACCP standarda ima za cilj eliminaciju insekata i glodara kao potencijalnih zagađivača namirnica, pri čemu se izbegavaju intervencije hemijskim sredstvima, a favorizuju preventivne i ekološki prihvatljive mere. U poslednje vreme primena ovog standarda sve više nalazi mesto u našoj prehrambenoj industriji.

OSNOVNI PRINCIPI “HACCP”:

1. Analiza opasnosti i određivanja ciljnih vrsta,
2. Određivanje kritičnih kontrolnih tačaka,
3. Uvođenje preventivnih mera,
4. Uvođenje sistema plaćanja (monitoringa),
5. Uvođenje korektivnih mera,
6. Utvrđivanje procedure za verifikaciju ispravnosti sistema,
7. Dokumenovanje i čuvanje podataka o svim sprovedenim merama.

ANALIZA OPASNOSTI I ODREĐIVANjE CILjNIH VRSTA

Proizvodni pogon i postrojenja u prehrambenoj industriji, posebno su povoljna mesta za razvoj insekata i glodara, zbog hrane koju tamo mogu naći, zatim pogodne temperature i vlažnosti. Procenu opasnosti od štetnog uticaja insekata i glodara vrši stručna ekipa pregledom svih objekata i površina.

Osnovni uzorci opasnosti širenja glodara i insekata su:

– aktivno naseljivanje iz spoljašne sredine u objekte u neposrednoj blizini,
– kroz prozorska okna koja nemaju mrežicu,
– iz odvodnih kanala kroz oštećene zaštitne rešetke i sifone,
– kroz komunikacije objekata sa spoljnom sredinom (prostor oko toplovoda, spoljašni otvor i sl. ),
– neadekvatno odložen otpad,
– povoljna temperatura i vlaga na pojedinim mestima,
– pasivno naseljavanje štetočina putem žitarica prilikom prijema i ambalažom.

Ciljne vrste, utvrđujemo na osnovu iskustva, pregleda objekata i površina.

Očekivane vrste glodara su:
Rattus ratus – crni pacov,
Ratus norvegicus – sivi pacov,
Mus musculus – miš.

Očekivane vrste insekata su:
Blatta orientalis – crna bubašvaba,
Blatela germanica – smeđa bubašvaba,
Monomorium faranois – žuti mrav,
Musca domestica – domaća muva,
Sitophilus sp. (žitni, kukuruzni, pirinčani ) žižak,
Tribolium castaneum – kestenjasti brašnar,
Cryptolestes sp. – mali brašnar,
Rhizopertha dominica – smeđi brašnar,
Plodia interpunctella – bakrenasti moljac.

ODREĐIVANjE KRITIČNIH KONTROLNIH TAČAKA

Određivanje kritičnih kontrolnih tačaka, u principu je nastavak analize opasnosti.
Prepoznavanje i markiranje kritičnih tačaka neće biti problem ukoliko je objektivno izvršena procena opasnosti i ako je uspostavljena saradnja između odgovornih lica proizvodnje i izvođača radova.

Kritične tačke za glodare su:

– površine u krugu fabrike,
– kanalizacioni i toplovodni sistemi,
– zone u neposrednoj blizini neuređenih terena,
– mesta odlaganja otpada,
– pripreme proizvoda,
– skladište gotovih proizvoda,
– restorani za ishranu radnika,
– sva skrivena mesta gde ima otpadaka hrane.

Kritične tačke za insekte su:

– prostor za odlaganje otpada,
– sva mesta u proizvodnji gde je visoka vlaga i toplata,
– skladišni prostor za smeštaj žitarica,
– pogon za proizvodnju.

Uvođenje preventivnih mera:

Na osnovu procene rizika i utvrđivanja kritičnih tačaka, preduzimaju se preventivne mere u cilju sprečavanja naseljavanja štetočina u pogone i izbegavanja intervencija hemijskim sredstvima.

Osnovne preventivne mere su:

– postavljanje mrežica na prozore i vrata,
– dihtovanje prozora i vrata,
– zatvaranje svih otvora koji vode u zgradu i iza zgrade,
– zatvaranje kanalizacionih šahtova,
– poboljšanje sanitarno – higijenskih uslova,
– pravilno odlaganje otpada,
– u skladištima sirovina pre unošenja proizvoda izvršiti detaljno mehaničko čišćenje,
– prilikom primanja robe, uzorkovanjem kontrolisati prisustvo štetočine i vlage,
– tokom čuvanja vršiti prozračivaje i čišćenje proizvoda eleviranjem,
– uzimati uzorke i postavljati feromonske klopke i tako pratiti pojavu štetočina.

PREVENTIVNA DERATIZACIJA

Deratizacija se vrši postavljanjem kutija za izlaganje rodenticida u dva zaštitna pojasa. Prvi pojas na samom rubnom području duž ograde fabričkog kruga, a drugi oko potencijalno ugroženih objekta.
Rodentocidi se izlažu u zatvorene kutije sa poklopcem, koje su numerisane i označene natpisom » pazi otrov «. Sve kutije su markirane na ček mapi. Rodenticidi u kutijama su zaštićeni od atmosferskih padavina i kontakta sa domaćim životinjama. Na bočnim stranama kutije su otvori prilagođeni za nesmetan ulazak i izlazak glodara.
Rodenticidi su konzistentni, te ih glodari ne mogu raznositi.

PREVENTIVNA DERATIZACIJA U OBJEKTIMA ZA PROIZVODNjU I SKLADIŠTENjE PROIZVODA

U pogonima za proizvodnju, uglavnom se ne vrše intervencije hemijskim sredstvima, već se koriste EKOLOŠKI UREĐAJI:
– postavljanje klopki za izolovanje glodara (živolovke)
– postavljanje klopki sa lepkom na mesta gde ne ometaju proizvodnju i kretanje radnika
– postavljanje ultrazvučnih uređaja za rasterivanje glodara

PREVENTIVNA DEZINSEKCIJA

Preventivna mera dezinsekcije primenjuje se u objektima skladištenja sirovina (silosi i podna skladišta):
– dezinsekcija praznih ćelija silosa i podnih skladišta pre unošenja proizvoda u njih
Preventivna dezinsekcija u cilju uništavanja sinantropnih vrsta insekata (muve, moljci, bubašvabe, mravi i dr.), izvodi se primenom insekticida u restoranu i drugim pratećim objektima, a dezinsekcija u proizvodnim pogonima bazira se na korišćenju ekoloških sredstava:
– postavljanje insektrona za leteće forme insekata
– postavljanje lepljivih traka za leteće forme insekata
– postavljanje klopki za gmižuće forme insekata sa feromonima

UVOĐENjE SISTEMA ZA PRAĆENjE ( MONITORING )

Monitoring podrazumeva praćenje svih pojava i promena vezanih za ciljne vrste insekata i glodara u određenom vremenskom periodu.

DERATIZACIJA:

– formiranje ček mapa,
– postavljanje kutija za izlaganje rodenticida,
– dopuna rodenticida,
– procena aktivnosti glodara,
– uklanjanje uginulih glodara,
– uklanjanje izlovljenih glodara,
– zamena lepljivih klopki,
– sačinjavanje zapisa o tome.

DEZINSEKCIJA:

– provera izlovljenih insekata na feromonskim klopkama,
– vizuelni pregled objekata,
– zamena klopka za leteće i gmižuće insekte,
– sačinjavanje zapisa.

Kontrola se vrši svakih 30 dana od strane izvođača.

UVOĐENjE KOREKTIVNIH MERA

Ukoliko se kontrolom utvrdi neusaglašenost, pristupa se korektivnim merama koje podrazumevaju, eventualne promene preparata, mesto postavljanja klopki, učestvovanje kontrole i sl.

UVOĐENjE PROCEDURE ZA VERIFIKACIJU ISPRAVNOSTI POSTUPKA

Nakon sprovedenih korektivnim mera i sprovedene kontrole, vrši se verifikacija postupka od strane odgovornog lica u proizvodnji i izvođača.

Zaključak

Kvalitetno sproveden plan kontrole štetočina prema standardima HACCP-a, omogućava ograničenu upotrebu hemijskih sredstava, unošenje neznatnih količina štetnih materija, lako i pravovremeno suzbijanje štetočina, jednostavnu dokumentaciju i dobre učinke suzbijanja insekata i glodara.

Krajni korisnik realizacije ovog programa je blizu svog cilja, a to je proizvod visokog kvaliteta prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije.

Preduzeće „EKOS“ sa svojim stručnim timom, a u saradnji sa stručnim osobljem i zaposlenima, spremno dočekuju sve izazove vezane za ovu problematiku.

..