Zanimljivosti
Preduzeće EKOS DDD u saradnji sa JAT privrednom avijacijom i JKP Gradskom čistoćom će u periodu od utorka 28. jula do četvrtka 30. jula, sprovesti mere suzbijanja odraslih formi komaraca iz vazduha, čime će biti obuhvaćena površina od 36.000 hektara na području grada Beograda.
Tri dana zaredom po šest aviona nadletaće nenaseljene delove Beograda, preciznije duž priobalja, reka i velikih zelenih površina, kako bismo tretman suzbijanja komarac sproveli i iz vazduha. Svaki avion sa tankom od oko 1.000 litara biocidnog rastvora tokom jednog leta pokriće površinu od 2.000 hektara.
U narednim danima usled mera koje se preduzimaju u borbi sa komarcima, najvažnije zaštititi pčele te apelujemo na pčelare Beograda da svoje pčele u utorak, sredu i četvrtak u periodu od 18:00 do 20:30 časova, nikako ne puštaju na ispašu, već da ih zatvore u košnice.
Prvog dana angažovanja avijacije, u utorak 28. jula biće obuhvaćene površine duž leve obale Dunava i to Krnjača, Kotež, Borča, Ovča, Glogonjski rit, Jabučki Rit, Besni Fok, Mali Zbeg, Crvenka, Padinska Skela, Dunavac i Vrbovsko. Avioni će nadletati i Ratno ostrvo i deo desne obale Dunava odnosno površine Grocka, Ritopek, Gročanska Ada, Begaljica, Zaklopača, Deo Leštana i Boleč.
U sredu 29. jula iz vazduha će se tretirati potez Ada Ciganlija, Makiš, Ostružnica, Umka, Barič, Surčin, Surčinsko polje, Progar, Slanci do Kaluđerice, potez od Višnjičke Banje do Kumodraža.
Površine na opštini Obrenovac, preciznije Zabran, Zabrežje, Urovci, Krtinska, Brgulice, Ratari, Skela, Ušće, Zvečka, Belo Polje, Mislođin, Veliko polje, Brgule, Poljane, Piroman, Brović, Trstenica, Stubline, Grabovac, Jasenak, Draževac, Konatice, Baljevac, kao i Ugrinovci, Dobanovci i Batajnica, biće obuhvaćeni u četvrtak 30. jula, kada se i završavaju akcije suzbijanja komaraca iz vazduha.
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, objavljen je u “Sl. glasniku RS“, br. 94/2020 od 3.7.2020. godine, a stupa na snagu 11.7.2020. Pravilnik je donelo Ministarstvo rada.
Član jedan propisuje mere koje je poslodavac dužan da primeni radi sprečavanja pojave i širenja zarazne bolesti i otklanjanja rizika za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, kada nadležni organ proglasi epidemiju zarazne bolesti.
Član dva propisuje da se pravilnik primenjuje na svim radnim mestima u radnoj okolini u kojoj se obavlja rad izuzev rada na terenu i rada od kuće.
Član četiri propisuje obaveze poslodavca i šta mora da sadrži plan primene mera.
Plan primene mera obavezno sadrži: preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, zaduženje za sprovođenje i kontrolu sprovođenja preventivnih mera i aktivnosti, kao i mere i aktivnosti za postupanje u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti.
Šta je poslodavac dužan da obezbedi?
1) pre početka rada poslodavc je dužan da obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti;
2) u skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih;
3) sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija podrazumeva se i neophodna dezinfekcija prostorija i često provetravanje radnog prostora;
4) obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku;
5) obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad;
6) uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi;
7) obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima;
8) organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.
U slučaju pojave zarazne bolesti dužnosti poslodavca su sledeće:
1) prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava;
2) poštuju se procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada;
3) precizno se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije;
4) organizuje se stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen;
5) kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima se svode na nužne uz propisane mere zaštite;
6) primenjuju se sve druge mere po preporuci epidemiologa.
Obaveze zaposlenog navedene su u članu osam.
Zaposleni je obavezan da:
1) sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih;
2) namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica;
3) dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke;
4) ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odela;
5) obavezno obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice;
6) pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice;
7) pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene;
8) u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih;
9) sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Ekipe kompanije Ekos DDD su se u vreme najvećeg talasa širenja korona virisa COVID-19 stavile na raspolaganje organima, ustanovama kao i privredi i građanima Republike Srbije.
Jedno od angažovanja naših zaposlenih u kritičnom trenutku na inicijativu našeg direktora Miroslava Malbaše, bilo je na Institutu za kardio vaskularne bolesti Dedinje sa ciljem sprečavanja širenja virusa i potencijalne opasnosti da Institut postane potencijalno žarište i samim tim opasnost za zaposlene i najugroženiju grupu pacijenata u zdravstvenom sistemu Republike Srbije.
Povodom 10. godina uspešne saradnje, direktor Quattro Company d.o.o. (Prodavnice Sunce) gospodin Slavko Bošković uručio je povelju gospodinu Miroslavu Malbaši za uspešnu saradnju i lojalnost partneru.
Tom prilikom istaknuto je da se i u kriznim vremenima kakva su nastupile usled pandemije COVID-19, kompanija Ekos DDD i njen vlasnik gospodin Miroslav Malbaša dokazao kao odgovoran i lojalan partner kompaniji Quattro Company i Prodavnicama Sunce.
Kompanija Ekos DDD i njeni zaposleni su se od prvog momenta stavili na raspolaganje organima Republike Srbije, njenoj privredi i gradjanima u teškoj borbi protiv koronavirusa.
Poštujući izuzetne napore koje država, njene službe i svi građani ulažu u borbi protiv virusa COVID-19, Ekos DDD je sve svoje resurse u ljudstvu, znanju i opremi stavio na raspolaganje borbi protiv pošasti koja nam je svima zapretila. Za našu državu i naše građane smo u prvim redovima borbe. Naše ekipe su 24 sata angažovane i u prevenciji ali i dezinfekciji žarišta da bi sprečili širenje ove pošasti. Ostanimo složni u ovim teškim trenucima, slušajte preporuke nadležnih organa. Jedino složni, udruženo možemo pobediti ovu pošast.
Pozadina:
Dosta se može naučiti o novom koronavirusu koji uzrokuje koronavirusnu bolest 2019. (COVID-19). Na osnovu onoga što se trenutno zna o ovom virusu i sličnim #koronavirusima, širenje s osobe na osobu najčešće se događa među bliskim kontaktima (unutar par metara). Ova vrsta prenosa dešava se putem kapi za disanje. Prenos novog koronavirusa ljudima je moguć prema novim istraživanjim i sa površine kontaminirane virusom.
Trenutni dokazi govore da novi koronavirus može ostati održiv satima do danima na površinama napravljenim od raznih materijala. Čišćenje vidno prljavih površina praćeno dezinfekcijom je najbolja mera prakse za sprečavanje COVID-19 i drugih virusnih respiratornih oboljenja na izbornim mestima.
Svrha:
Vršenjem dezinfekcije u objektima, površinama, javnim mestima… jesu mere da smanje rizik od izloženosti COVID-19 ograničavanjem preživljavanja virusa u okolini.
Preporuka:
Pored ličnih mera zaštite i prevencije koronavirusa, preporuka je da se vriši konstantna dezinfekcija objekata, površina, magacina, prodavnica i market, tržnih centara, domaćinstva, škola, vrtića, preduzeća tj većinu nezdravstvenih ustanova koje posećuju javnost.
Dezinfekcija ubija klice na površinama. Dezinfekcija deluje upotrebom hemikalija za ubijanje klica na površinama. Ubijanje klica koje ostaju na površini nakon čišćenja dodatno smanjuje svaki rizik od širenja infekcije.
DEŽURNA SLUŽBA DEZINFEKCIJE 24h: 064/2178000
Preduzeće EKOS DDD d.o.o. se odaziva i vrši epidemiološke preglede aviona kao i dezinfekciju istih a sve u cilju sprečavanja širenja zaraznih bolesti.
Prilikom prvomajskih praznika koristimo lepe dane posle duge zime da sa prijateljima i porodicom provodimo dan u prirodi. Ne dozvolite da Vam ove lepe trenutke pokvare krpelji koji su pogodovanjem klime i vremenskih uslova u ovo doba godine naj prisutniji i aktivniji. Po poslednjim ispitivanjima više od 50% krpelja su zaraženi Lajamskom bolešću a samim tim su i prenosnici infekcije.
Lajamsku bolest ćete prepoznati po sledećim simptomimam, blago povišena temperatura koja se kreće od 37,2 do 37,3 stepena Celzijusa. Diskretni bolovi u mišićima još jedan su simptom koji može da signalizira na infekciju, ukoliko je određena osoba došla u dodir sa zaraženim krpeljom. Ovo se posebno odnosi na ljude koji žive u regijama endemski poznatim po lajmskoj bolesti. U suprotnom, ukoliko se ne reaguje u ranoj fazi bolesti, tokom narednih nedelja i meseci zbog rasejavanja po organizmu mogu da se jave drugi simptomi, zavisno od organa u koje je infekcija dospela. Zbog raširene infekcije može da dođe do zapaljenja mozga i moždanih ovojnica, a infekcija može da zahvati i nerve u lobanji, kao i periferne nerve, srce, strukture oka, zglobove, tetive i mišiće vezivnog tkiva, a nekada i kosti.
Na mestu infekcije se u oko 50% slučajeva javlja crvenilo poznato kao eritem. S vremenom eritem se širi, pri čemu može da ima svoje tipične i atipične oblike. Crvenilo ne boli i ne svrbi, a često se i ne primeti njegovo postojanje. Međutim, ono je važan znak da je na tom mestu boravio krpelj i napravio ubod. Sa druge strane, postoje situacije kada do uboda dođe ali se crvenilo ne pojavi. Znači, infekcija je nastala, ali karakterističan znak izostaje. U takvim situacijama veoma je važno da lekar insistira na iznošenju subjektivnih tegoba koje pacijent oseća, bez obzira što su one uglavnom blage.
LEČENjE
S obzirom da je uzročnik bakterija, logično bi bilo da se uspešno leči antibioticima. Međutim, bakterija ima osobinu da menja svoje oblike u okrugla tela i takozvane oblike bezćelijskog zida, na koje antibiotici ne mogu da deluju.
Osim toga, uzročnik se u organizmu skriva na određenim mestima u organima i mišićima gde je zaštićen od delovanja antibiotika i imunog sistema.
Na taj način on preživljava i nakon izvesnog vremena ponovo se reaktivira, ispoljavajući simptome i znake bolesti tamo gde se sakrio.
Zato se za lajmsku bolest nikako ne može reći da je blago i bezazleno oboljenje, već vrlo ozbiljno koje kod čoveka tokom života može da izazove složene komplikacije. Koliko je lajmska bolest ozbiljna najbolje pokazuje podatak da se u Srbiji svake godine otkrije oko hiljadu novozaraženih osoba.
EKOS DDD vam nudi bezbezbedan boravak u prirodi, ne dozvolite da Vam ove lepe trenutke upropaste krpelji. Tretirajte Vaše travnjake, bašte i ostale površine kako biste spokojno proveli prvomajske praznike u prirodi.
POZOVITE STRUČNI TIM EKOS DDD
Od nedavno preduzeće EKOS DDD brine o DDD merama u avionima AIR SRBIJA. Naime preduzeće JAT TEHNIKA poverilo je poslove dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije srpskih vazduhoplova preduzeću EKOS DDD. Ove mere su veoma značajne u cilju sprečavanja širenja zaraznih bolesti, kao i za bezbednost vazduhoplova.
Dezinfekcija aviona koji godišnje prevezu preko 3.000.000 putnika je veoma važna mera u cilju zaštite putnika od širenja zaraznih bolesti i zoonoza. Takođe avion kao prevozno sredstvo je veoma rizična gurpa za pojavu i glodara, utovarom raznih tovara u avion postoji bojazan da se tom prilikom i unesu i glodari u avion, što je velika pretnja po bezbednost vazduhoplova.
EKOS DDD će maksimalno profesionalno biti posvećen da naši avioni budu epidemiološki zdravi a i bezbedni po let.sanitarno ekološke zaštite.
Predstavnici menadžmenta Danubiusa i Ekos DDD na prigodnoj svečanosti, obeležili su 5 godina uspešne saradnje. Danubius je kao najveći proizvodjač testenina i najveća mlinska industrija u Srbiji, posvećen kvalitetnoj i rigoroznoj zaštiti u oblasti sanitarno ekološke zaštite u svim svojim objektima, konstantovano je da kompanija Ekos DDD logičan izbor partnera u tim poslovima, kao lider u sektoru iz kog dolazi, kompanija koja stalno unapredjuje svoj način rada, prati trendove i primenjuje sve novine, uvodi i primenjuje sertifikate koje kompanijama poput Danubiusa garantuju kvalitetnu i odgovornu zaštitu u oblasti sanitarno ekološke zaštite.
Ekos DDD d.o.o. će nastaviti i u budućnosti da posvećeno i odgovorno brine o sanitarno ekološkoj zaštiti objekata Danubiusa.
10 godina uspešne saradnje izmedju trgovinskog lanca Aman i kompanije Ekos DDD, proslavljeno je na svečanosti kojoj su prisustvovali, Nedal Halil – vlasnik kompanije Aman, Nemanja Petrović – direktor kompanije Aman i Miroslav Malbaša – direktor kompanije Ekos DDD. Tom prilikom istaknut je predan i kvalitetan rad kompanije Ekos DDD u oblasti sanitarno ekološke zaštite u objektima Amana, njeno uspešno praćenje razvoja i širenje trgovinskog lanca Aman, i da su retke kompanije pogotovo u sektoru iz kog dolazi Ekos DDD, koje su u stanju da ispoštuju stroga pravila, uvodjenje novih sertifikata, kao i česte promene u ekonomiji i privredi, pogotovo u zadnjoj deceniji.
Ekos DDD d.o.o. će nastaviti i u budućnosti da predano i odgovorno brine o sanitarno ekološkoj zaštiti objekata Amana širom Srbije.
Slika pacova u vašem kupatilu za nekog će zvučiti kao priča iz horor filma, ali veoma je lako da vam se to dogodi. Pacovi su veoma izdržljivi i uporni, mogu da plivaju po tri dana i da drže dah pod vodom čak tri minuta. Građa im omogućava da se provuku i kroz uske otvore i tako se pojave na mestima na kojima ih najmanje očekujete.
Pitate se kako mogu da se pojave u vašem kupatilu? Jednostavno, dovoljno je da neko ostavi kanalizacioni šaht otvoren. Pacovima ne smeta smrad i pronaći će svoj put u kanalizacionom sistemu. Istražujući po cevima mogu vrlo lako da nađu put i do vaše wc šolje. Ukoliko ste zaboravili da spustite dasku, eto problema.
Pogledajte video:
Ukoliko imate PROBLEM sa štetočinama NE ČEKAJTE!
POZOVITE PROFESIONALCE! Dezinfekcija, Dezinsekcija i DERATIZACIJA privatnih i poslovnih objekata!
NAJJEFTINIJE na tržištu! Informacije: 011/844-3-888, 064/80-49-400.
Vebsajt: ekos.rs
Pokrivamo teritoriju Srbije.
Uverite se da smo najbolji!
Vaš provereni Partner – Ekos DDD d.o.o.
Kao što ste pretpostavili, u pitanju je pacov.Pacovi su najprilagodljivija bića na planeti, uz bubašvabe.Pacov duže živi od kamile, a ukoliko padne sa petog sprata verovatno će proći bez povrede.
Pacov ima otporanost na velike doze zračenja, pliva kilometar bez skoro ikakvog umaranja.Genetski stiču otpornost na otrove, zato ih nije tako lako istrebiti bez ozbiljne Deratizacije. Veći pacovi, koji se šunjaju po kanalizacijama, svakoj mački mogu da potpraše pete. Dovoljno mu je samo 5 miligrama hrane i 15 mililitara vode dnevno da bude sit i napit.
Dobra kamila koristi vodu iz svojih grba da bi izdržala surove uslove u Sahari. U stvari, u grbama se nalazi salo, koje joj daje potrebnu energiju kada joj zafali hrane i tečnosti. Zato im često grbe budu “ispumpane”. Poznati su slučajevi kamila koje su živele po šest meseci da ne vide vodu.
Avion prevoznika “Er Indije” sa više od 200 putnika vratio se na polazište u Mumbaj nakon više od tri sata leta, pošto je u kokpitu navodno uočen pacov, saopštila je danas ta aviokompanija.
U saopštenju “Er Indije” se navodi da je posada aviona na letu za London odlučila da se vrati na aerodrom u Mumbai “zbog bezbednosti putnika”, iako prisustvo pacova nije bilo potvrđeno, prenela je agencija AFP.
Pacovi predstavljaju ozbiljnu opasnost po bezbednost aviona pošto mogu da pregrizu žice i oštete instrumente u unutrašnjosti letelica.
“Obezbeđen je rezervni avion za putnike za London. U avionu u kojem je primećen pacov će biti izvršena deratizacija“, navodi se u saopštenju “Er Indije”.
To nije prvi put da je avion te kompanije prizemljen zbog glodara, pošto se u julu avion na letu od Nju Delhija za Milano vratio na polazište nakon što je navodno primećen pacov.
Izvor:Blic
Dezinsekcija je skup mera koje se primenjuju u cilju smanjenja populacije insekata, stetnih insektata koji izazivaju zdravstvene poremećaje kod ljudi i domaćih životinja i koji pored zdravstvene mogu i nanose veliku ekonomsku štetu.
Za suzbijanje insekata koriste se insekticidi koji su testirani i dozvoljeni za upotrebu, a sama efikasnost im je dokazana u primeni.
Osnovna svojstva insekticida koji se koriste prilikom dezinsekcija su:
– Brzo i efikasno delovanje.
– Sa produženim delovanjem.
– Ekoloski za prirodu prihvatljivi.
– Bez alergijskih i slicnih reakcija.
Dezinsekcija zatvorenih prostora kao sto su kuhinje i objekti za pripreme hrane, razni ugostiteljski objekti, javni objekti, skladista, se sprovodi raznim metodoma kao što su postavljanje gelova, aplikacije ručnim ili motornim prskalicama, hladno i toplo zamagljivanje(raspršivačima i zamagljivačima).
Dezinsekcija zatvorenih prostora se obavlja preparatima koji su odobreni od nadležnih ministarstava i agencija za primenu u javnoj higijeni, i nemaju štetno dejstvo na ljude i životinje, ne izazivaju alergije, i bez drugih negativnih reakcija
Dezinsekcija otvorenih prostora se sprovodi aplikacijom raznih insekticida motornim prskalicama ili toplim zamagljivanjem putem posebnih uredjaja.
Nakon što je pilot ugledao pacova u avionu, odlučio se za hitno sletanje jer je pacov mogao pregristi kablove u avionu.
Jedan pacov uspeo je prizemljiti avion koji je leteo s Kipra za London jer je prestravio pilota koji ga je ugledao kako trčkara po njegovoj kabini.
Pilot se odmah odlučio za hitno sletanje pa su putnici proveli celi dan na aerodromu na Cipru, čekajući da osoblje pronađe glodavca koji im je poremetio planove, ali ga nisu našli.
Pilot je objasnio kako je pacov mogao pregristi kablove u avionu i srušiti ga, pa se zbog toga odlučio prizemljiti avion.
Portparol britanskog premijera Dejvida Kamerona saopštio je da nije u planu “zapošljavanje” mačke u njegovoj rezidenciji iako se jedan pacov uselio u Dauning strit 10. Kamere za video nadzor u dva navrata su snimile povelikog pacova na pragu crnih vrata sa brojem 10.
Kameronov portparol je, na pitanje predstavnika medija u vezi s uljezom, kazao da “ne postoji plan” da se u Dauning strit useli neka mačka, kako je ranije bio običaj ako se pojave glodari.
Takav je bio slučaj sa mačkom Hamfrijem koji je 1980-ih dobio titulu “lovac na miševe” sa godišnjom platom od 100 funti (120 evra) za ishranu. Hamfri se u Dauning strti uselio u vreme Margaret Tačer (1979-1990), a ostao je tamo i dok je Džon Mejdžor bio predsednik vlade (1990-1997) i na početku mandata Tonija Blera. Mačak, je međutim, ubrzo iseljen iz premijerove rezidencije, a mediji su u to vreme spekulisali da je to “zasluga” Blerove supruge Šeri koja nije imala simpatija sa Hamfrija.
Jedan seljak iz Bangladeša proglašen je za prvakom u borbi protiv pacova pošto ih je ubio više od 80.000. Ovi glodari svake godine desetkuju prinose u Bangladešu koji spada među najsiromašnije na svetu. Mokhairul Islam (40) u poslednjih devet meseci pobio je 83.450 pacova i pored titule prvaka nagrađen je i Plazma televizorom.
Stručnjaci procenjuju da u Bangladešu, jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu, pacovi svake godine unište 10 posto letine. Da bi izašle na kraj s tim, vlasti su pokrenule kampanju za smanjenje broja ove vrste glodara u zemlji.
Islam je rekao da je protiv pacova, uglavnom, koristio otrov, a kao dokaz o broju pobijenih čuvao je njihove repove. Dodao je da neće odustati od daljnjeg lova ovih štetočina.
O Pacovu
Pacov (Rattus) je rod mišolikih glodara srednje veličine (iznad 12 cm) i mase (do 500 g). Ovaj rod sadrži pedesetak vrsta poteklih sa teritorija Azije, a čiji je reon rasprostranjenja Stari svet.
Dve najpoznatije, makar što se značaja za čoveka tiče, su:
putnički ili crni pacov (Rattus rattus)
mrki ili norveški pacov (Rattus rattus, Rattus norvegicus).
Pacovi često žive na staništima blizu ljudskih naselja, ili u naseljima i domovima ljudi, usled obilja hrane. Šteta koju ponekad čine ljudskim zalihama hrane su primarni uzrok nazivanja pacova štetočinama i povod brojnih deratizacija. Podatak da je izazivač (crne) kuge bakterija Yersinia pestis, koja živi u buvama parazitima crnog pacova, i da pacovi mogu biti prenosioci još nekoliko ljudskih parazita, čini pacove i higijenskim problemom stanovništva, posebno u velikim gradovima. I pored generalno prisutnog negativnog stava o pacovima, brojni su ljudi koji ih uzgajaju kao kućne ljubimce.
O Deratizaciji
Deratizacija je skup mehaničkih i hemijskih mera i postupaka kojima je cilj suzbijanje i trajno eliminisanje štetnih glodara iz određenog prostora.
Fumigacija drveta je po definiciji primena gasovitih supstanci za regulaciju populacije štetočina i neželjenih insekata u drvetu i drvenim proizvodima. Fumigacij se najčešće primenjuje u zaštiti bilja, žitarica, uskladištenih prizvoda i objekata.
Fumiganti deluju na insekte i glodare tako što pri određenim uslovima oslobađaju gas i deluju na respirativne organe. Za uspešnu fumigaciju je potrebno ispuniti nekoliko važnih uslova i to:
– Povoljni meterološki uslovi (temperatura, vlažnost vazduha)
– Hermetizaciju prostora gde fumigant deluje
– Dovoljno vreme ekspozicije objekta (vreme koliko je tretirana površina izložena fumigantu)
– Pravilno aplikovanje i doziranje fumiganta
Primena fumigacije je široka, ona se najčešće radi tamo gde je ne moguće koristiti ineskticide i rodenticide u zaštiti. Fumigacija je kao metod zaštite prihvatljiv iz više razloga, ekonomski je opravdana, ne ostavlja rezuide u robi, u koliko se ispoštuju svi preduslovi za fumigaciju efekat je neizostavan i trenutan. Fumiganti su veoma toksični i uglavnom spadaju u I grupu otrova. Za rad sa fumigantima obavezno je korišćenje zaštitne opreme i mogu je sprovoditi samo ustanove koje imaju ovlašćenje za to.
Fumigacija se najčešće koristi prilikom zaštite od biljnih insekata u skladištima za zrnaste proizvode, silose, magacine sa robom poljoprivrednog porekla: žita (pšenica, kukuruz, pirinač, ječam, raž, ovas, heljda, proso ..), brašno i sve prerađevine od brašna, pasulj , pirinač, grašak, soja, suncokret, leća, bob. Fumigacija se korisit i u ostalim biljnim plodovima koji su podložni pojavi insekata lan, kudelja, duvan, kikiriki, lešnik, badem, orah, kafa, sušeno voće, lekovito bilje, čajevi, kao i praškasti prizvodi, mleko u prahu i sl.
Fumigacija je primenjiva i kod zaštite drveta(fumigacija drveta) i proizvoda od drveta koji su zaraženi drvnim insektima kao i predmetima koje je nemoguće tretirati insekticidom kao što su vuna, pamuk, posteljine, obuća i sl.
Suhomesnati proizvodi se mogu takođe tretirati fumigantima. Česta primena fumiganata je i u suzbijanju grinja.
Zbog nemogućnosti aplikovanja insekticida u mlinovima i mlinskim postrojenjima, fumigacija je jedini metod zaštite mlina od insekata i glodara.
Prednost fumigacije u odnosu na dezinsekciju insekticidom je ta što je preparat ravnomerno prisutan u celom objektu gde se primenjuje, gas (fumigant) prodire i u najskrovitija mesta, manja je verovatnoća za pojavom rezinstencije, može se tretirati i upakovana roba. Mana fumigacije je ta što je potrebno preduzeti mere zaštite i onemogućiti pristup ljudima i životinjama u trajanju ekspozicije, roba koja je bila izložena fumigantima je potrebno vetrenje minimum 12 časova pre stavljanja u promet.
Najbolji efekti fumigacije se dobijaju u gasnim komorama gde su meterološki uslovi idealni za delovanje i rastvaranje gasa i nepostoji bojazan za curenje gasa. U koliko se fumigacija vrši u skladištima i silosima objekat je potrebno dobro hermetizovati kako ne bi došlo do curenja gasa. U koliko je potrebno tretirati samo deo robe ili objekta ugalvnom se roba prekriva folijom i nakon hermetizacije pristupa aplikovanju preparata.
Preduzeće EKOS DDD se duži niz godina bavi fumigacijom, u svom timu imamo iskusne i obučene tehničare kao i inženjere zaštite bilja. Posedujemo opremu za aplikovanje fumiganata i zaptivanje objekata. Za svoj rad imamo potrebna rešenja Ministarstva poljoprivrede, Uprave za bilje kao i sertifikate ISO 9001, ISO 14001 kao i ISO 18001.
Stara izreka o “prljavom pacovu” koji prenosi kugu i seje užas odavno je prevaziđena i ova mala životinja sve više postaje egzotični kućni ljubimac Pacov u Kini predstavlja jednu od 12 životinja koje čine “kostur” kineskog zodijačkog sistema i osnovu cikličnog merenje toka vremena. Kinezi veruju da “godinom pacova”, koja dolazi svake 12. godine, vladaju osobine koje oni pridaju toj životinji: oštroumnost, prodornost, lukavstvo, proračunatost, vrednoća, harizmatičnost…
Veruje se da onaj ko je rođen te godine ima veoma razvijenu inteligenciju, moć samokontrole, sposobnost da zaradi, da bude predvodnik, da je idalista i opasan, da je zaljubljiv i osvetoljubiv…
Iako su sve te osobine u vidu apoteoze date pacovu, ipak se čini da ih ova mala životinja i poseduje, bar tako kažu oni koji pacova drže kao kucnog ljubimca i kojih je sve više. Ono što pacove izdvaja su šarm i nestašna priroda, koja im je zapravo mana, jer ponekad stvarno umeju da preteraju u svojim nestašlucima.
Biolozi, ali i oni koji drže prodavnice za kućne ljubimce, kažu da pacov po inteligenciji daleko nadmašuje hrčka, pa čak i belog miša. Hrčak ponekad hoće da ujede i pobegne, a pacov nikada neće ujesti vlasnika, već obožava da bude u njegovoj ruci, da ga maze i češkaju po trbuhu.
Takođe se dobro slaže sa drugim kućnim ljubimcima, kao što su psi, mada ne voli da ga oni jure. Mužjaci pacova su umiljatiji od ženki.
Stav prema pacovima se menja i u umetnosti. Soba s pacovima je u Orvelovoj fantaziji o 1984. slomila glavnog junaka. U animiranim filmovima i stripovima pacov je skoro uvek bio negativan lik, za razliku od miša koji je plenio ljupkošću i domišljatošću.
Međutim, holivudska animacija “Mućkalica” Brada Birda iz 2007, izašla iz čuvenog Diznijevog studija, osvojila je svet i pacovu dala primat nad crtanim mišom. “Mućkalica” je komedija o dva junaka i njihovom prijateljstvu.
Glavni lik je pacov Remi koji je obdaren neverovatnim čulom mirisa i sanja da kuva u gurmanskom restoranu, što mu se i ostvaruje u jednom gastronomskom centru u Parizu kod kulinarske legende Ogasta Gustoa, čiji je moto da “svako može da kuva”. Pacov Remi tu briljira.
Režiser Bird izjavio je povodom uspeha Mućkalica” i velike popularnosti pacova Remija da “svi mi imamo snove i činimo ono što možemo da bi ih sledili, a Remijev san je možda najteži od svih”. On u filmu direktno pokazuje kako pacov, nekada smatran “prljavim”, suvereno vlada u kuhinji gde sve treba da je čisto i da blista.
U svetu postaju sve brojniji ljubitelji pacova, čak su 4. april proglasili za Svetski dan pacova. Cilj im je da razbijaju predrasude o pacovima, čemu praznik pacova treba da doprinese. Kugu je, kazu, prenosio crni pacov, danas nepostojeća vrsta jer ju je uništio sadašnji, braon pacov.
Pacovi koje ljudi drže kao kućne ljubimce su braon boje, ili crno-beli, a retko ih ima i belih. Oni tvrde da su to lepe i umiljate životinje. Ljubitelji pacova se jednako žustro žalažu za svoje ljubimce, kao što to čine oni koji drže pse, mačke, ribice, papagaje i druge kućne ljubimce.
U SAD postoji Asocijacija ljubitelja pacova i miševa, osnovana 2004. godine koja je dosad “udomila” oko 700 pacova. Blizu 60 odsto Amerikanaca ima kućne ljubimce. Najviše ih je koji drže pse, zatim mačke, dok tri odsto imaju egzotične ljubimce, među kojima su i pacovi. Ljubitelja pacova najviše ima u Kaliforniji.
“Ako imate pacova za kućnog ljubimca, onda će vam celog života vlastito srce biti tik uz vas, ne u vama”, izjavila je 66-godišnja Dejl Burkhart, potpredsednica asocijacije, čije je sedište u Riversajdu. Njen nadimak je “Heti MekReti”, ona ima poznati kafe “Haus maus” (Kuća miševa) gde se okupljaju ljubitelji pacova i miševa.
Amerikanci su priznati i kao međunarodni eksperti za pacove. Među tim stručnjacima je Debi Dakoman u svetu poznata kao “Ret lejdi”. Konsultacije s njom su bile od velike pomoći prilikom snimanja filma “Mućkalica”.
Predsednik asocijacije je Karen Robins, koja živi u blizini Los Anđelesa. Pacovima se bavi od 1983. i trenutno ih ima 43 komada. Ona uživa dok gleda kako živi njena kolonija pacova. Neke usamljene ženske je “udala” tako što je samo za njih nabavila mužjake.
Životom pacova i njihovim navikama bavi se, pored ostalog, i poseban američki nacionalni program ASPCA čije je sedište u Njujorku, a stručnjacima tog centra su od velike pomoći ljubitelji pacova i njihove sugestije.
Dok se većina ljudi zgražava pri samoj pomisli na bubašvabe, jedan Amerikanac ih toliko voli, da im je u rodnom gradu sagradio čitav muzej.
Teksašanin Majkl Boudin osnovao je muzej ’Kuća slavnih bubašvaba’ (Cockroach Hall Of Fame) u gradu Plano. On je veliki ljubitelj ovih buba koje drži kao kućne ljubimce, a kada ’preminu’, doda ih svojoj kolekciji.
U Boudinvom muzeju bubašvabe imaju raznolike kostime, pa se tako mogu videti kako nose gotovo sve – od naočara za sunce do baletskih suknjica. Vlasnik muzeja kaže da ljudi dobro reaguju na njegovu ’Kuću slavnih’, te da ima oko šest hiljada posetilaca godišnje.
„Zanimljivo je da kada radite smešne stvari sa bubašvabama, ljudi umeju da zaborave na svoju odbojnost i spremniji su da nauče nešto o njima,“ kaže Boudin.
Preduzeće EKOS DDD d.o.o. od Juna 2015 posluje i na teritoriji Bosne i Hercegovine, sedište preduzeća je u Bijeljini u ulici Stefana Dečanskog 205. Plan je da u kratkom roku preduzeće EKOS DDD Bijeljina postane lider iz ove oblasti na teritoriji RS. Ozbiljan pristup poslu i profesionalni kadrovi primerom kolega iz firme u Srbiji postaviće nove standarde u fisokom nivou pružanja usluga dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija.
Preduzeće EKOS DDD d.o.o. je radi efikasnosti izvršenja usluga pre dve godine otvorila predstavništvo firme u Nišu. Sve veći broj komintenata na jugu Srbije poslove dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija poverilo je našem preduzeću. Predstavništvo u Nišu sa svojim radnim ekipama pokriva sledeća mesta i gradove Niš, Paraćin, Kruševac, Aleksandrovac, Brus, Blace, Kuršumlija, Prokuplje, Leskovac, Lebane, Vlasotince, Surdulica, Vranje, Bujanovac, Preševo, Bela Palanka, Pirot, Dimitrovrad, Svrljig, Knjaževac, Zaječar, Bor, Negotin, Aleksinac i ostalim opštinama na jugu i jugoistoku Srbije. Poverite nam i Vi Vaše poverenje, sigurni smo da ćemo ga opravdati.
Kao što smo navikli da stanove i kuće u kojima stanujemo redovno krečimo, renoviramo, održavamo higijenu ili povremeno opremamo novim nameštajem i aparatima neophodno je i da sa se vrši preventivna dezinsekcija stana ili kuće. Preventivna dezinsekcija je sam reč kaže preventivna mera da se ne bi pojavili insekti u prostoru u kome boravimo. O samom značaju dezinsekcije u smislu prevencije zdravlja i štetnog uticaja insekata u prostoru u kome boravimo možete pročitati u našem članku „kuhinja fabrika zaraze“(link). Želeli smo da vam sa stručne strane obratimo pažnju i edukujemo Vas o šetenosti prisustva insekata. Preduzeće EKOS DDD d.o.o. je u periodu od januara do oktobra na teritoriji Srbije i Republike Srpske izvršilo dezinsekciju u 1035 stambenih objekata. Sa ponosmo možemo da kažemo da smo imali reklamaciju manju od 0,5% i to se dešavalo u veoma specifičnim objektima. Ranijih godina dezinsekcija se vršila tečnim insekticidima, dezinsekcije su duže trajale, objekti su morali da se pripremaju za dezinsekciju, insekticidi su imali neprijatne mirise … Pojavom preparata u formulaciji gela mnogo je pojednostavilo izvođenje dezinsekcije. Dezinsekcija stanova od 60m2 se obavlja za desetak minuta nema tragova i nema neprijatnih mirisa, u stanu ili kući gde se vrši dezinsekcija ovom metodom može neometano da se nastavi boravak. Rezistencija (otpornost) insekata na ove preparate za sad još ne postoji. I sa ekonomske strane dezinsekcija gelom je opravdana preparat je nešto jeftiniji nego kada se vrši vlažna dezinsekcija a i brže se završi.
Ne dozvolite da se u Vašem stanu nastane insekti da bi vršili dezinsekciju, neko pravilo je da je dovoljno za stambeni objekat dva puta godišnje vršiti preventivnu dezinsekciju. To je minimalno što možete da uradite za prevenciju zdravlja. Zato i kažemo da je dezinsekcija stana ili kuće – kultura stanovanja.
Mere dezinsekcije, deratizacije i fumigacije u mlinskim postrojenjima(mlinova, silosa…) su obavezne. Mlinska postrojenja su objekti koji spadaju u veoma rizičnu grupu za pojavu raznih štetočina. Naj prisutnije štetočine su uglavnom žitni žižak (Sitophilus granaries), žitni moljac (Sitotroga cerealella), mali brašnar (Tribolium confusum), veliki brašnar (Tenebrio molitor L) kao i glodari. I minimalna prisutnost ovakvih štetočina nezamisliva je za objekte koji se bave proizvodnjom brašna.
Fumigacija kompletnog objekta je jedini siguran način da ovih štetočina neće biti, fumiganti deluju na sve žive ogrganizme ne selektivno i nakon ovog tretmana sa sigurnošću se može reći da njihova prisutnost ne postoji. Naš savet je da se fumigacija mlinskih postrojenja vrši dva puta godišnje i to u aprilu, maju a druga septembru, oktobru. Što se tiče insekata zaraza dolazi uglavnom sa prijemom pšenice pa se transportnim putevima širi na ostale objekte, kontrola prilikom prijema pšenice je obavezna, u objekta ne treba primiti i minimalno zaraženu robu.
Nakon adaptacije i čišćenja objekta u preduzeću ŽITOPRODUKT a.d. Kragujevac preduzeće EKOS DDD d.o.o. je izvršila usluge fumigacije. Preduzeće ŽITOPRODUKT a.d. Kragujevac polaže dosta pažnje na higijenu objekta i kvalitet proizvoda.
Kuhinja, prostorija u kojoj se priprema hrana. Pođite od svog tanjira iz kojeg jedete, pre svakog serviranja hrane sa police uzimate čist tanjir i u njega sipate jelo. Nakon jela ga nosite na pranje i sa vrućom vodom i deterdžentom perete, čist i suv tanjir vraćate na policu. Isto tako treba da bude i sa celim objektom gde se priprema hrana, prilikom pripremanja hrane, kuhinja se prlja ostaci od hrane, mrvice, kapljice ulja, uz veliko prisustvo vlage i toplote od aparata su idealno stanište za razmnožavanje velikog broja mikroorganizama i insekata. Neko bi rekao topla voda i neko sredstvo i rešen problem. Nikad ne možete sa sigurnošću reći da je samo pranje dovoljno da zaustavite razmnožavanje bakterija i insekata u kuhinji, zato što mnogo mesta su ne dostupna za pranje. Da se vratimo na tanjir zamislite da onaj čist tanjir nakon jela bez pranja vratite na policu i iz istog tanjira servirate sledeći put obrok, slažemo se ne zamislivo. Vaša kuhinja koliko god je perete baš takav tanjir, pun bakterija i idealno mesto za razmnožavanje insekata.
Za javne objekte koji se bave ugostiteljskom delatnošću postoji Pravilnik o minimalno tehničkim i sanitarno-higijenskim uslovima , koji propisuju sama reč kaže neke minimalne uslove koji se odnose na tehničke uslove i mere u pogledu higijene za ovakve objekte. Reč minimalno u ovom pravilniku znači pridržavaj se ovoga a bilo bi preporučljivo i bolje, kada se priča o higijeni. Takvi uslovi treba da se primenjuju i u kućnim uslovima, bakterije i insekti ne biraju da li je to javni ili privatni objekat. Zdravlje i bezbednost u higijenskom smislu može podjednako da ozbiljno ugrozi naše zdravlje gde god ne postoje ovakvi minimalni uslovi.
Sveže pripremljen obrok preliven sa zarazom
Pojava gastrointestnalnih obolenja i poremećaja koja slede nakon unošenja hrane u organizam može biti nekoliko podjednako verovatnih uzroka a to su: mikrooragnizmi, hemiska kontaminacija, otrovne biljke, životinjski paraziti i alergije. Svaki od ovih uslova je dokazana kao uzrok nastanka bolesti.
Utvrđeno je da 66% svih pojava bolesti koje se prenose putem hrane su izazvane bakterijskim patogenima. Najčešći izazivači trovanja hranom su:Salmonella i Campylobacter species, Staphylococcus aureus, Clostridium perringens, Clostridium botulinum, Listeria monocytogenes, Escherichia coli 0157, Shigella, Vibrio i Yersinia enterocolitica.Trovanje hranom izazvano toksinima ovih bakterija naziva se intoksikacijom izazvanom hranom. Onog momenta kada mikroorganizmi dospeju u creva, nastavlja se patogeno razmnožavanje, uz proizvodnju toksina što dovodi do pojave simptoma bolesti.
Najčešći prenosioci ovih mikroorganizama na hranu su kuhinjski insekti a u magacinima i skladištima hrane i glodari. Dakle insekti i glodari, preko hrane su samo prevozna sredstva i put do nastanka ozbiljnih obolenja.
Of-šor zona za bakterije i insekte
Kao što je rečeno nakon svakog pripremanja hrane trebalo bi se tehnički oprati i dezinfikovati površine i sredstva za rad koja su u kontaktu sa hranom, i to je uredu. Ali šta je sa mestima gde retko ili nikad ne dođe sredstvo za čišćenje ili dezinfekciju. Takvih mesta u kuhinji ima mnoštvo. Uzalud vam je što ste oprali podove i radne površine i naneli dezinficijens kada na samo nekoliko centimetara od tih mesta je stanište i izvor zaraze. Navešćemo samo neke od mesta gde stanuju bakterije i insekti a koje nikada niste oprali i naneli dezinficijens.
– Pukotine u pločicama i zidu
– Zazori, spojevi na kuhinjskim elementima
– Šuko utičnice
– Sifon za odvod vode
– Razne rozetne i poklopci na zidu
– Motori i unurašnjost kuhinjskih aparata (frižider, šporet, mikrotalasna peć …)
– Lajsne i spojevi na pločicama
– Kanalice za instalacije
Ovo su samo neka mesta u kuhinji gde sa sigurnošću se može reći da nikada ili veoma retko se čiste i dezinfikuju. Ova mesta su Of-šor zona za neprijatelje našeg zdravlja, a složićemo se da svi mi u našim kuhinjama imamo ovakva mesta. Za nesmetano razvijanje bakterija i razmnožavanje insekata je dovoljno samo nekoliko uslova a to su: vlaga, toplota, tamno mesto, ostaci hrane, ne održavanje higijene.
Moj podstanar sa nekoliko nogu
Mnogi misle da su nam insekti samo neprijatelji ali velika većina insekata je bezopasna po čoveka, a neki su i veoma korisni. Bez njih mnoge biljke i mnoga drveća kojima se ljudi i životinje hrane ne bi bili oprašeni niti bi donosili plod. Neki insekti pomažu u preradi otpadaka. Mnogi insekti se hrane isključivo biljkama, dok neki jedu druge insekte. Naravno, postoje i insekti koji uznemiruju ljude i životinje svojim bolnim ujedom ili jednostavno svojom brojnošću. Neki takođe pustoše useve. Međutim, najgori su oni insekti koji šire bolest i smrt. Bolesti koje prenose insekti „dovele su do više slučajeva oboljenja i smrti kod ljudi od 17. do početka 20. veka nego svi drugi uzroci zajedno“, kaže Dvejn Gabler iz Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
Trenutno je otprilike svaki šesti čovek zaražen nekom bolešću koju je dobio preko insekata. Osim što dovode do patnje, bolesti koje prenose insekti veoma opterećuju i finansijski, naročito zemlje u razvoju — koje ionako nemaju dovoljno novca. Čak jedna jedina epidemija može veoma skupo koštati. Kaže se da je jedan takav slučaj u zapadnoj Indiji 1994. godine koštao lokalne i svetske kompanije na milijarde dolara. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), najsiromašnije zemlje u svetu neće moći ekonomski da napreduju sve dok se takvi zdravstveni problemi ne stave pod kontrolu.
Kako insekti izazivaju bolest
Insekti na dva glavna načina služe kao vektori — prenosioci bolesti. Prvi je putem mehaničkog prenošenja. Baš kao što ljudi mogu s cipelama uneti prljavštinu u kuću, tako „kućne muve mogu na svojim nogama nositi milione mikroorganizama koji, zavisno od količine, mogu prouzrokovati bolesti“, kaže Encyclopædia Britannica.Muve mogu pokupiti neku zarazu, recimo sa izmeta, i preneti je kada slete na našu hranu ili piće. Na ovaj način ljudi se razbole od teških i smrtonosnih bolesti kao što su tifus, dizenterija, pa čak i kolera. Muve takođe mogu preneti trahom — koji je glavni uzrok slepila u svetu. Trahom može dovesti do slepila tako što grebe rožnjaču — providan deo oka ispred irisa. Od ove bolesti pati oko 500 000 000 ljudi u svetu.
Sumnja se da su i bubašvabe, kojima godi prljavština, takođe odgovorne za mehaničko prenošenje bolesti. Osim toga, nedavni porast broja obolelih od astme, naročito među decom, stručnjaci dovode u vezu sa alergijom na bubašvabe. Na primer, zamislite Ešli, jednu 15-godišnju devojčicu koja se noćima bori za vazduh zbog astme. Dok se njena doktorka priprema da joj posluša pluća, jedna bubašvaba pada s devojčicine košulje i beži preko kreveta za pregled.
Nije sve tako crno
Nadamo se da smo Vas malo bolje upoznali sa mogućim ne sagledivim posledicama koje mogu da nastupe ne održavanjem, nepravilnim ili ne dovoljnim održavanjem higijene u objektu koji se zove kuhinja. Ako ste se zabrinuli to nam je bio i cilj, jer kad postoji znanje i svest o ovom problemu lakše je i iskoreniti ga. Dosta puta ste čuli izreku „bolje sprečiti nego lečiti“ ona se najlekše može primeniti baš u kuhinji. Evo par saveta kaji će vam značiti:
– Nakon svakog spremanja hrane detaljno obrišite sve površine i podove u kuhinji.
– Redovno a minimum jednput nedljno vršite pranje i dezinfekciju kuhinjskih elemenata sa svih strana, lajsne koje se skidaju sa elemenata skinite i ispod elemenata operite i dezinfikujte.
– Kuhinjske aparate jednom nedeljno isključite iz struje, operite ih sa svih strana i isprskajte sa dezinficijensom u spreju. Tek kada se osuše ponovo uključite u struju.
– Sve pukotine u zidu, sifon za odvod redovno natapajte sa dezinficijensom.
– Jedan put mesečno isključite na osiguračima dovod struje i šuko utičnice, zazore na bojleru, prekidače na šporetu isprskajte sa dinficijensom u spreju. Nakon sušenja ponovo uključite.
– Minimum jednom mesečno ispraznite frižider i detaljno ga oribajte.
– Redovno proveravajte rokove upotrebe na pakovanjima sa namirnicama.
– Nikad ne nabavljajte velike zalihe hrane koje vam stoje u kuhinji ili ostavi. Posebno ne namirnice životinjskog porekla i sveže povrće.
– Posuđe i alat koje ne koristite redovno pre upotrebe uvek oprati vrelom vodom.
– Izbacite iz upotrebe drveni alat u kuhinji (čekić za meso, daska za sečenje…)
– Otpad od pripremanja hrane i ambalažu svakodnevno izbacujet iz kuhinje a kantu za otpadke redovno perite vrelom vodom i sredstvom za dezinfekciju.
– Sve rukohvate na kuhinjsikm aparatima, slavine i kvake, redovno dezinfikujte.
– Prilikom pripremanja hrane vodite računa o higijeni vaših ruku.
– Peridično a najmanje dva puta godišnje angažujte DDD službu da izvrši tretman preventivne dezinsekcije.
– Krpe, alat i opremu za čišćenje redovno perite vrelom vodom i deterdžentom.
– Krpe i sunđere za održavanje higijene redovno menjati.
Ako se budete pridržavali ovih saveta, sveli ste rizik na minimum od pojave bakterija i insekata u vašoj kuhinji.
I na kraju ne zaboravite na još jednu izreku „Čistoća je pola zdravlja“.
Bubašvabe (lat. Blattodea, Blataria) su red primarno krilatih insekata koji broji oko 3500 vrsta, a većina se može pronaći u tropskim predelima, naročito u šumama ekvatorijalnog pojasa. Samo je desetak vrsta uspelo da proširi svoje areale do umerenog klimatskog pojasa. Telo im je slično telu skakavca, ali je dorzoventralno spljošteno. Bubašvabe poseduju velike oči i dve dugačke antene nalik na bičeve.
Građa krila kod bubašvaba zavisi od vrste. Kod nekih vrsta krila mogu biti i veoma dugačka, dok su ih neke vrste izgubile. Krila uglavnom služe za kratko jedrenje u vazduhu ili za održavanje ravnoteže. Ženka neko vreme nosi jaja između poslednja dva trbušna segmenta, ali ih konačno na kraju odlaže. Mlade bubašvabe se pojavljuju kao larve koje podsećaju na odrasle jedinke. Mnoge vrste žive u malim zajednicama od nekoliko insekata iste starosti, a kućne vrste žive u mnogo većim zajednicama koje mogu da broje i do nekoliko hiljada jedinki.
Jedna od kućnih vrsta je obična bubašvaba ( lat. Blatta orientalis) koja je prisutna skoro svuda.
Ekos DDD d.o.o. Srbija
Vojvođanska 420b, Surčin, Beograd
Telefon: +381 (11) 844-3-888
Telefon: 064/2178000
Matični broj: 20837918
PIB: 107620084
Broj računa: 160-330912-38
Banca Intesa
Ekos DDD d.o.o. Republika Srpska
Stefana Dečanskog 205, Bijeljina
Matični broj: 11136320
JIB: 4403938540006
Broj računa: 552-000-00005958-30
Radna jedinica Loznica
Теlefon: +381 (66) 9716515
Radna jedinica Niš
Теlefon: +381 (65) 8049403
Sektor DDD
Теlefon: +381 (11) 844-3-888
Sektor Fumigacija
Теlefon: +381 (11) 844-2-888
Sektor za implementaciju HACCP standarda
Теlefon: +381 (64) 804-9-330
Dezinfekcija - Dezinsekcija - Deratizacija - Fumigacija
